Опсада Едесе — разлика између измена

Сматрајући да је преопасно да остане у граду, Жосцелин се преселио у свој дворац у Турбеселу са друге стране Еуфрата. Сазнавши за то, Зенги је са великом војском предузео опсаду Едесе (28. новембар 1144. године). Руковођење одбраном преузео је надбискуп Иг. [[РајмундРемон од Поатјеа]], [[кнез Антиохије]], био је у лошим односима са Жосцелином те се није упутио да му помогне. Мелисенда је у помоћ послала констабла [[Манасе од Ијержа|Манасеа од Ијержа]]. Манасеје, међутим, стигао прекасно. Турски инжењери срушили су део бедема и град је освојен. Улазак њихових трупа (23. децембар) пропраћен је стравичним сценама. Масакр је зауставио сам Зенги како град не би био превише уништен.

Опсада Едесе значајна је по својим последицама. У Европи је сазнање о паду Едесе изазвало велико запрепашћење. Многобројни ходочасници који су се враћали из Јерусалима ширили су страшне вести. Почетком 1145. године код [[Папа Евгеније III|папе Евгенија III]] стигло је посланство јерменске цркве која је предлагала унију са римокатоличком. Од њих је папа сазнао све детаље. Колико је познато, Жосцелин није тражио помоћ од папе, али је то учинио РајмундРемон од Поатјеа. Вест је највише одјекнула у Француској будући да је већина крсташких барона била из ове државе. Француска црква је вршила притисак на папу да организује нови крсташки поход против муслимана. Томе у прилог ишла је и неочекивана смрт Зенгија кога је 1146. године убио слуга на спавању. Наследила су га двојица синова - [[Нур ад Дин]] и [[Саиф ад-Дин Гази I|Саиф ад Дин]].