Мухамед I ел Мустаншир — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: Датотека:SmrtLudvika91270.jpg|300px|мини|Смрт француског краља Луја Светог приликом опсаде Туниса 1270.…
 
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:SmrtLudvika91270.jpg|300px|мини|Смрт француског краља Луја Светог приликом опсаде Туниса 1270. године]]
 
'''Мухамед I ел Мустаншир''' (Абу Абд Мухамед ел Мустаншир ибн Јахја; 1228-1277) је био други владар династије [[Хафсиди|Хафсида]] у [[Ифрикија|Ифрикији]] и први који је носио титулу [[Списак калифа|калифа]]. Са [[Краљевина Француска|француским]] краљем [[Луј IX|Лујом IX]] склопио је споразум о окончању [[Осми крсташки рат|Осмог крсташког рата]]. Био је вазал [[Краљевина Сицилија|Краљевине Сицилије]], али је отказао послушност када је [[Манфред Сицилијански]] збацио [[Конрадин|Конрадина]]а са престола.
 
== Биографија ==
[[Мамелучки султанат|Мамелучки]] султан [[Бајбарс]] нападао је преостале [[крсташке државе]] у Сирији. Бајбарс се користио сукобима Венеције и Ђенове (1256-1260), познатих као [[Рат Сен Сабас]], да освоји градове као што су Назарет, Хаифа, Торон и Арсуф. [[Иго III од Кипра]], титуларни краљ [[Јерусалимска краљевина|Јерусалима]], бранио је Акру од муслиманских напада док је Бајбарс пустошио све до Јерменије која је у то време била под контролом Монгола. Ово су разлози због којих је француски краљ Луј отпочео са проповедањем новог крсташког рата 1267. године. Његов претходни поход на Египат завршен је потпуним неуспехом. Луј је убедио и свога брата, [[Карло I Анжујски|Карла I]], владара Напуља и Сицилије, да учествује у Осмом крсташком рату. Карло је први напао Тунис како би створио јаку базу за напад на Египат. Луј је памтио негативна искуства [[Ричард Лављег Срца|Ричарда Лављег Срца]] у [[Трећи крсташки рат|Трећем]], крсташа у [[Пети крсташки рат|Петом]] и своје искуство из [[Седми крсташки рат|Седмог крсташког рата]]. У Петом и Седмом крсташком рату хришћани су поражени у самом Египту те је Луј желео формирати базу из које би непрестано могао обнављати нападе. Мухамед ел Мустаншир, владар Туниса, био је спреман на преговоре. Био је повезан са хришћанским владарима у Шпанији. Карло је позвао у Африку свога брата Луја. Лујев долазак у Тунис 1270. године означио је почетак Осмог крсташког рата. Јула те године Луј се искрцао на афричку обалу. Већи део његове војске се разболео због лоше воде за пиће. Сам Луј је умро од болести дан након доласка Карла. Његова последња реч била је "Јерусалим". Лујев син, [[Филип III (краљ Француске)|Филип III]], проглашен је наследником, али је због његове младости команду преузео Карло.
 
Опсада Туниса прекинута је 30. октобра склапањем договора са Ел Мустанширом. Хришћани су добили право на слободну трговину у Тунису и пребивалиште за хришћанске свештенике и монахе у граду. Поход је тако, бар делимично, био успешан. Када је сазнао да се Лујеви војници повлаче из Туниса, Бајбарс је одустао од плана да пошаље Мустанширу војску у помоћ.
 
== Извори ==
* Крсташка епопеја - [[Рене Грусе]], ИК Зорана Јовановића (2004)
* Историја{{Cite крсташкихbook ратова,|ref= дрharv|last= Фајфрић|first= Жељко|authorlink= [[Жељко Фајфрић]],|title= Историја крсташких ратова|year=2006|url= |publisher= Табернакл,|location= Сремска Митровица (2006)|isbn=978-86-85269-05-9}}
 
[[Категорија:Рођени 1228.]]