Краљевина Италија (Наполеонска) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 57:
| Претходник3 = [[Венеција|Венецијанска покрајина]]
| Застава_Следбеник3 = Flag of the Duchy of Modena.svg
| Следбеник3 = [[Војводство Модена|Моденско војводство]]
| Застава_Претходник4 = Flag of the Papal States (pre 1808).svg
| Претходник4 = [[Папска држава]]
Ред 74:
== Увод ==
 
Догађаји с краја 18. и почетка 19. века у Француској имали су на Италију не мањег утицаја неголи на [[Немачка|Немачку]]. Напредни слојеви италијанског друштва са усхићењем су поздравили [[Француска револуција|француску револуцију]] која је код народа побудила тежњу к ослобођењу од феудално-апсолутистичког угњетавања и националном уједињењу земље. Кад је септембра 1792. Француска републиканска војска први пут ушла у Италију, у [[Савоја|Савоју]], која је припадала сардинском краљу, народне масе су је дочекале са одушевљењем. 21. октобра у [[Шамбери|Шамберију]]ју, главном граду Савоје, отворена је народна скупштина. Она је укинула краљевску власт, феудалне обавезе, затворила манастире, конфисковала свештеничка имања и ставила секвестар на емигранству имовину. Одушевљен дочек прирељен је војсци Француске Републике и у [[Ница|Ници]]. Декретима Конвента Савоја и Ница ускоро потом биле су припојене Француској.
 
Ослободитељске идеје француске револуције брзо су се шириле по целој Италији. Образовани су политички клубови и тајна удружења који су себи поставили за задатак да поведу борбу против феудализма и апсолутизма. Монархијске владе италијанских држава одговориле су на тај покрет свирепим репресалијама против демократа.
Ред 100:
Наполеонове победе над аустријском војском у Италији 1800. године уништиле су резултате Суворовљевих победа. [[Цисалпинска република|Цисалпијска]] и [[Лигурска република]] поново су успостављене. [[Пијемонт]], [[Парма]], [[Пјаченца]] прикључене су Француској. [[Тоскана]] је претворена у [[Краљевина Етрурија|Краљевину Етрурију]] и предата шпанским бурбонима. [[Цисалпинска република|Цизалпијска република]] је 1802. године преименована у Италијанску Републику. За председника је изабран сам Наполеон, а за потпредседника ломбардски племић, гром Мелци.
 
Пошто је узео титулу цара Француза, Наполеон је претворио Италијанску републику у краљевину (18. марта 1805. године) и крунисао се у Милану за краља Италије. На управу нове краљевине поставио је свога пасторка, кнеза [[Ежен де Боарне]]а за вицекраља Италије. 1805. године Француској су припојене и територије бивше Лигурске републике и бившег [[ПармскоВојводство војводствоПарма|Пармског војводства]]. Пошто је 1805. године победио Аустрију, Наполеон јој је одузео Млетке и припојио их Италијанској краљевини. У састав краљевине ушла је и територија бившег Моденског војводства и [[Ромања]] која је припадала папи. 1806. године Француска заузима Напуљ. За напуљског краља проглашен је Наполеонов брат [[Жозеф Бонапарта|Жозеф]]. 1808. године Жозеф је постао краљ Шпаније, а напуљски престо заузео је Наполеонов шурак [[Жоашен Мира]]. 30. маја 1807. године Француској је припојена и Тоскана. Папи Пију одузете су земље и припојене су Француској 1809. године. Пије је под стражом одведен у Француску где је остао до 1813. године. Сада је цела Италија, изузев острва Сардиније и Сицилије била непосредно или посредно потчињена Француској.
 
== Италија под Наполеоновом влашћу ==
Ред 120:
* [[Кампоформијски мир]]
 
== Литература ==
* Ј. В. Тарле, Историја новог века, Научна КМД, Београд (2008)