[[Датотека:Hans Holbein, the Younger, Around 1497-1543 - Portrait of Henry VIII of England - Google Art Project.jpg|300п|мини|[[Хенри VIII Тјудор]]]]
'''Енглеска реформација''' представља низ догађаја из 16. века који су довели до одвајања [[Енглеска црква Енглеске|енглеске цркве]] од [[папа|папе]] и [[Католичка црква|римокатоличке цркве]]. Може се сматрати делом [[Протестантска реформација|протестантске реформације]].
== Историја ==
У време владавине [[Хенри VIII Тјудор|Хенрија VIII]] (1509-1547) долази до ширења [[Лутеранизам|лутеранизма]] и [[Калвинизам|калвинизма]] у [[КраљевинаКраљевство Енглеска|Енглеској]] што је доводи у сукоб са Ватиканом. Хенри жели да обезбеди владавину династије [[Династија Тјудор|Тјудор]], а [[Катарина од Арагона|Катарина Арагонска]], његова жена, није у стању да роди наследника престола те се краљ жели развести. [[Папа Климент VII|Папа]] му то не допушта (1527). Хенри не подржава [[Мартин Лутер|Лутера]] и његово учење. Протестантизам се у Енглеској шири против његове воље, иако га ненамерно он подстиче. Од 1529. до 1536. године [[Парламент Уједињеног Краљевства|Парламент]] доноси више закона који доприносе ширењу протестантизма у Енглеској. Кентерберијски надбискуп [[Томас Кранмер]] је 1533. године поништио Хенријев брак са Катарином. [[Ана Болен]] постаје краљица и убрзо рађа [[Елизабета I Тјудор|Елизабету I]] (1558-1603). Следеће, 1534. године, донет је закон по коме је краљ врховни поглавар енглеске цркве. Већ 1536. године спроводи се експропријација црквеног земљишта. Неколико стотина манастира се затвара, а краљ стиче огромно богатство. Деоба црквених поседа Хенријевим присталицама ствара нову класу земљопоседника – џентрију. Хенри не жели раскид са хришћанством и супротставља се онима који шире Лутерову веру. Енглески превод Светог писма наилази на краљеву осуду. Хенријев наследник, [[Едвард VI Тјудор|Едвард VI]] (1547-1553), уз помоћ саветника [[Едвард Симор|Сомерсета]], брани превођење Светог писма на енглески језик. Уклања се сложена служба, слике и књиге се уништавају, те енглеска црква садржи многе одлике европског протестантизма. Напори краљице [[Крвава Мери I Тјудор|Мери]] (1553-1558) да оснажи католичанство не успевају. Народ је поздравио њену смрт и долазак Елизабете на власт. Она жели повратак англиканске цркве, али иступа опрезно. Краљ постаје поглавар цркве 1571. године. Напори Елизабете да наметне владареву вољу цркви наилазе на отпор у Парламенту где се ствара група верских радикала – [[пуританизам|пуританци]]. Они желе да прочисте англиканску цркву од остатака католичанства. Ослањају се на калвинизам. Разлика између англиканаца и пуританаца је у томе што су први склони да прихвате човекову слободу воље, док други истичу грех и предестинацију. Долази до сукоба са Елизабетом.
Верски немири у Енглеској наставили су се током 17. века. Испољавају се и у [[Енглески грађански рат|Енглеском грађанском рату]]. Окончани су свргавањем последњег католичког монаха, [[Џејмс II Стјуарт|Џејмса II]], у тзв. [[Славна револуција|Славној револуцији]] 1688. године.