[[Датотека:Цар Душан у Дубровнику.jpg|мини|лево|300п|Долазак [[Стефан Душан|цара Душана]] у Дубровник. Рад [[Марко Мурат|Марка Мурата]].]]
Захваљујући јачању [[Српско краљевство|Српске краљевине]], а касније и царства, Дубровник се територијално проширио на [[Ластово]], [[Пељешац]] са [[Стон]]ом, [[Мљет]] и цело [[Конавли|Конавље]]. Свој највећи врхунац, Република је достигла током [[14. век|XIV]] и [[15. век|XV века]] захваљујући трговачким привилегијама унутар [[Српско царство|Српског царства]], а касније и његових наследница, где су се Дубровчани бавили закупљивањем [[trg|тргова]], [[рудник]]а и [[царина]] од локалних владара, чиме су додатно повећавали своје приходе. У доба свог највећег обима, република је захватала простор од [[Пељешац|Пељешца]] до [[Превлака|Превлаке]] са деловима [[Конавли|Конавла]] и [[Попово поље|Поповог поља]].
Уопште, Дубровник је због граница и своје трговине имао доста неприлика са својим суседима. Доласком на власт цара Душана, град ужива привилегије у царству, али плаћа и годишњи „[[српски данак]]“ од 2.000 [[српски перпер|перпера]].
