Јурај Војсалић Хрватинић — разлика између измена

'''Јурај Војсалић''' (умро после 1438<ref name=automatski generisano2>Мргић (2002), стр. 118</ref>.) је био кнез (1419-1421) и војвода (1421-после 1438) [[Доњи Краји|Доњих Краја]]. Припадао је породици [[Хрватинићи|Хрватинића]]. Наследио је велики део поседа свога стрица, херцега [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвоја Вукчића]]. Служио је босанске краљеве [[Стефан Остојић Котроманић|Стефана Остојића]] и [[Твртко II Твртковић|Твртка II Твртковића]]. Учествовао је у грађанском рату 1430-1435. године на страни босанског и угарског краља против [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља Хранића]] и [[Радивој Остојић Котроманић|Радивоја Остојића]]. Последњи пут се као жив помиње 1438. године.

Јурај Војсалић је био син војводе [[Војислав Вукчић Хрватинић|Војислава]], сина [[Вукац Хрватинић|Вукца Хрватинића]] и брат Хрвоја, [[Драгиша Вукчић Хрватинић|Драгише]] и [[Вук Вукчић Хрватинић|Вука]]<ref>Мргић (2002), стр. 115</ref>. Јурај се први пут помиње 15. маја 1417. године. [[Дубровачка република|Дубровачко]] веће расправља о држању Јурјевих забављача<ref name=automatski generisano1>Хрватски биографски лексикон</ref>. У изворима га срећемо 1419. године у повељи босанског краља Стефана Остојића (1418-1421). Остојић је овом повељом потврдио Дубровчанима повластице својих претходника. Иступа као прави сведок херцега Хрвоја чији је син, [[Балша Херцеговић Хрватинић|Балша Херцеговић]], умро убрзо након оца, а удовица, [[Јелена Нелипчић]], се преудала за Стефановог оца, краља [[Остоја Котроманић|Остоју]]. Јурај је овде сведок "Доњих Краја" са титулом кнеза. Исту титулу носи и 1420. године, да би се следеће, 1421. године, јавио са титулом војводе. Јурај је брзо напустио свргнутог краља Стефана и пришао новом, Твртку. У Твртковој пратњи Јурај је 16. августа 1420. године када је краљ Дубровчанима даровао жупу Конавле, град Сокол, а и следеће године, 18. августа, када је Дубровчанима потврдио повластице својих претходника. Јурај се помиње међу "добрим Бошњанима" са титулом војводе<ref>Хрватски биографскиname=automatski generisano1 лексикон</ref>.

У наредном периоду се не помиње у изворима. Следећи помен је из 1434. године када Јурај, "војвода Доњих Крајева и веће" наступа као жестоки противник великог војводе босанског Сандаља Хранића, односно као савезник краља Твртка II Твртковића. Претходне две године Твртко је био под сталним притиском Турака који су пружали подршку противкраљу Радивоју Остојићу. Остојић је боравио на територији Сандаља Хранића. [[Угарско краљевство|Угарски]] краљ [[Жигмунд Луксембуршки]] послао је краљу Твртку помоћне одреде предвођене Матијом Таловцем. Таловац је Турцима преотео неколико значајних градова у долини реке Врбас. Јурај је такође учествовао у овом рату и Хранићу је преотео поседе у западном Хуму. Тада је од вазалне зависности ослобођена властела Радивојевића. Њих је двадесетак година раније херцег Хрвоје Вукчић приморао на послушност. Повељом издатом 12. августа 1434. године, војвода Јурај је, са својим синовима [[Петар Војсалић|Петром]] и [[Јурај II Војсалић|Јурајом]], потврдио Радивојевићима поседе које су држали и ставио их у заштиту фра Жуана. Списак жупа које се помињу у повељи показује да је Јурај владао већим делом Доњих Краја, западним Хумом, а вероватно и територијом која се налазила између ових области. Јурај, међутим, није држао целу жупу [[Сана (жупа)|Сану]] као његов стриц, већ само њен најјужнији део. Краљ [[Стефан Томаш]] је 1446. године потврдио држање жупе Сане синовима [[Иваниш Драгишић Хрватинић|Иваниша Драгишића]]. Јурај је око 1434. године вероватно наступао као намесник одсутног краља. Сам себе назива "ја војвода Јурај, по милости Божијој, војвода Доњих Крајева"<ref>Хрватски биографскиname=automatski generisano1 лексикон</ref><ref>Мргић (2002), стр. 117-8</ref>.

Крајем маја 1434. године [[Млетачка република|Млечани]] су Јураја примили за свог властелина и поверили му грађанство. У повељи долази до изражаја Јурајева припадност католичкој вери<ref>Хрватски биографскиname=automatski generisano1 лексикон</ref>. Јурај је у лето 1434. године успео од Сандаља Хранића преотети град [[Крешево]] кога је војвода босански годину дана раније освојио од краља Твртка. Од Дубровчана је тражио бродове. Војвода Јурај се последњи пут помиње 1438. године када му се Матија Таловец обраћа поводом жалби које су Дубровчани имали на [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића Косачу]]. Изгледа да је Јурај тада изгубио већину градова које је 1434. године освојио од Сандаља Хранића<ref>Мргић (2002),name=automatski стр.generisano2 118</ref>.