Петар Војсалић Хрватинић — разлика између измена

м
Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ)
м (Робот: додато {{Authority control}})
м (Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ))
=== Детињство и младост ===
[[Датотека:Stefan Vukčić i rat u Zeti 1441.jpg|250px|мини|лево|Војводство Стефана Вукчића Косаче (1441-1445)]]
Петар је био син [[Јурај Војсалић Хрватинић|Јурја Војсалића]], унука [[Вукац Хрватинић|Вукца Хрватинића]]. Јурај је иступао као наследник свога стрица [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвоја Вукчића]] преузимајући титулу војводе Доњих Крајева. Хрвојев син [[Балша Херцеговић Хрватинић|Балша]] умро је убрзо након оца, а удовица [[Јелена Нелипчић|Јелена]] се преудала за босанског краља [[Остоја Котроманић|Остоју]]. Са оцем се помиње у повељи из 1434. године. Повељом издатом 12. августа 1434. године, војвода Јурај је, са својим синовима Петром и [[Јурај Војсалић Млађи|Јурајом]], потврдио Радивојевићима поседе које су држали и ставио их у заштиту фра Жуана. Списак жупа које се помињу у повељи показује да је Јурај владао већим делом Доњих Краја, западним Хумом, а вероватно и територијом која се налазила између ових области. Јурај, међутим, није држао целу жупу Сану као његов стриц, већ само њен најјужнији део. Краљ [[Стефан Томаш]] је 1446. године потврдио држање жупе [[Сана (жупа)|Сане]] синовима [[Иваниш Драгишић Хрватинић|Иваниша Драгишића]]. Јурај Војсалић је умро после 1438. године када се последњи пут помиње у изворима<ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Мргић|2002|pp=118}}</ref>. Петар се као самосталан владар у изворној грађи први пут помиње 12. априла 1445. године. Тада је већ био ожењен и угледан човек. [[Дубровачка република|Дубровачко]] веће је, на захтев војводе [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића Косаче]], послало Петровој болесној жени Доротеји (Теодори), млађој ћерци [[Балша III Балшић|Балше III Балшића]], лекара. Петар је носио титулу војводе Доњих Краја, будући да га тако ословљава сам папа у својим писмима: Voyvodam partium Regni Bosne inferiorum. Није познато када је стекао ту титулу.
 
=== Однос са папама ===
=== Учешће у грађанском рату ===
[[Датотека:Stjepan tomas.jpg|250px|мини|лево|Стефан Томаш Остојић Котроманић (1443-1461)]]
Петар се до 18. децембра 1451. године измирио са Томашом. Помиње се међу сведоцима краљеве исправе за Дубровник којом је закључен савез против Косаче. Априла 1452. године савезници су пошли у помоћ Стефановом сину [[Владислав Херцеговић Косача|Владиславу]] и хумском војводи [[Иваниш Влатковић|Иванишу Влатковићу]]. Стигли су до Блата (Мостарско блато)<ref name="automatski generisano2" />. Непријатељство Петра и хрватско-далматинског бана [[Петар Таловац|Петра Таловца]] и грофа [[Улрих II Цељски|Улриха II Цељског]] отворило је могућност да Петар напусти савезнике. Дубровчани настоје да то спрече те Петру шаљу изасланике, новчану помоћ и стрељиво. Забележено је да су Дубровчани посредовали код [[Јанко Хуњади|Јанка Хуњадија]] да Петра заштити од Улриха Цељског. Сукоби се воде у области западног Хума и Неретве што је доказ да је Петар задржао територије којима је управљао његов отац Јурај<ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Мргић|2002|pp=118}}< /ref>. Између Петра и краља Томаша поново је дошло до сукоба 1452. године. Сукоб је решен посредовањем хварског бискупа Томе, босанских фрањеваца на челу са Мартином. О томе сазнајемо из писма папе Николе. Петар је краља признао за свог господара и обећао да ће му увек "правоверно служити". Петар је од краља примио пољубац измирења<ref>{{harvnb|Мргић|2002|pp=118-9}}</ref>.
 
=== Смрт ===
363.220

измена