Гвидо III Сполето — разлика између измена

м
Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ)
м
м (Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ))
== Биографија ==
[[Датотека:Spoleto, denaro di stampo largo del duca guido, 889-894.JPG|250px|мини|лево|Новац Гвида Сполета]]
Гвидов отац био је [[Гвидо I од Сполета]]<ref name=automatski generisano4>Mann III, pg. 303</ref>. Мајка му се звала Ита. Била је ћерка [[Сико од Беневента|Сика од Беневента]]. Са очеве стране потицао је од италијанског краља [[Пипин II од Италије|Пипина II]], сина [[Карло Велики|Карла Великог]]. Године 842. је војводство Сполето, које је Карло донирао папама, поново под влашћу Франака. Њиме су управљали франачки маркгрофови. Они су долазили из породице којој је припадао и Гвидо (од почетка 9. века)<ref>Mann III,name=automatski pg.generisano4 303</ref>. Гај и његов брат [[Ламберт I од Сполета]] прикључили су се коалицији (Светој лиги) основаној од стране [[Папа Јован VIII|папе Јована VIII]] која се борила против Сарацена који прелазе реку Гариљано<ref>Mann III, pg. 281</ref>. И поред тога, интереси Гвидове породице често су се косили са интересима папства<ref name=automatski generisano3>Mann III, pg. 318</ref>. Ламберта је 880. године наследио гроф Камерина. Две године касније, Гвидо је подржао свога нећака, [[Гвидо II од Сполета|Гвида II од Сполета]], у инвазији на [[Папска држава|Папску државу]]<ref>Mann III,name=automatski pg.generisano3 318</ref>. То га је довело у сукоб са царем [[Карло Дебели|Карлом Дебелим]]. На сабору у Верони (882) цар је одузео Гвиду феудалне поседе, заједно са поседима других племића у Италији<ref>Mann III, pg. 355</ref>. Гвидо ступа у савез са Сараценима. Цар га је прогласио за велеиздају и на њега је послао [[Беренгар Фурлански|Беренгара Фурландског]]. Гвидо је 883. године наследио свог нећака те је ујединио војводства Сполето и Камерино. Карло је приморан да се до краја 884. године измири са моћним племићем<ref>Mann III, pg. 356</ref>.
 
Након свргавања Карла Дебелог (887), заувек нестаје уједињено [[Каролиншко царство]]<ref name=automatski generisano2>Mann III, pg. 377</ref>. Одо је крунисан за краља Француске 888. године. [[Папа Стефан V]] је усвојио Гвида<ref name=automatski generisano1>Canduci, pg. 221</ref>. Гвидо се 888. године прогласио за краља Италије на сабору у Павији. Против њега је устао Беренгар Фурландски. Папа Стефан је крунисао Гвида за краља 889. године, а за цара 21. фебруара 891. године<ref>Mann III,name=automatski pg.generisano2 377</ref>. Гвидов син [[Ламберт Сполето|Ламберт II]] крунисан је за краља Италије. Против Гвида је 891. године устао нови папа, [[Формоз]]. Формоз је потражио подршку код Беренгара. Међутим, Гвидо га је приморао да крунише Лаберта за савладара (30. април 892)<ref>Comyn, pg. 82</ref>. Формоз је подржао [[Арнулф Карантински|Арнулфа Карантинског]] који је 893. године требало да нападне Италију<ref>Canduci, pg.name=automatski generisano1 221</ref>. Уместо тога, Арнулф је послао свог сина [[Звентиболд]]а да се придружи Беренгару у маршу на Тренто. Гвидо је изгледа подмитио непријатеље који га нису напали. Следеће године им наноси пораз и заузима Милано. Беренгар је истовремено проглашен за краља и Арнулфовог вазала док се Звентиболд вратио у немачку. Гвидо је умро у јесен 894. године<ref>Mann IV, pg. 51</ref>. Иза себе је оставио малолетног сина и супругу која је завладала као регент.
 
== Референце ==
363.220

измена