Жестоко пиће — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
сређивање
Нема описа измене
Ред 1:
{{АГРО2016}}
 
'''Етилалкохол''' (шпиритус), који се налази у свим [[алкохолно пиће|алкохолним пићима]], добија се процесом [[алкохол|алкохолног]] врења (разлагања шећера на [[етанол|етилалкохол]] помоћу [[квасац|квасца]]) [[воћни сок|воћних сокова]], [[меласа|меласе]], [[скроб|скроба]] и [[целулоза|целулозе]]. Различите врсте алкохолних пића зависе од врсте разложеног шећера. Код извесних материја тај шећер већ постоји у основном облику ([[грожђе]], меласа), док се у другим ([[житарице]], [[кромпир]]) скроб претвара у шећер додавањем [[ензим|ензима]] (биолошких [[катализа|катализатора]]). Најпознатији извор таквих ензима је [[јечам]] или [[слад]].<ref>{{cite book|first=Зорица|last=Костадиновић|title=Жестока алкохолна пића|year=1982|publisher=ИРО|location=Београд|pages=206}}</ref>
 
== Жестоко пиће ==
'''Жестока пића''' се производе од пречишћеног рафинисаног [[алкохол|алкохола]] који се добија [[дестилација|дестилацијом]] [[комина|комине]] од [[шећерна репа|шећерне репе]], [[шећерна трска|шећерне трске]], плодова [[јечам|јечма]], [[раж|ражи]], [[кукуруз|кукуруза]], [[кромпир|кромпира]] и других. У жестока пића спадају: [[виски]], [[вотка]], [[џин]], [[рум]], [[бренди]] и друго.
'''Жестока пића''' се добијају печењем и [[дестилација|дестилацијом]] етанола добијеног ферментацијом воћа, поврћа и житарица, и најчешће садрже од 3% до 40% алкохола у себи. Нека жестока пића добијају се одавно. Већ 800. године пре н. е. Кинези су дестилисали пиће од [[пиринач|пиринча]]. Римљани су такође производили дестилисана пића. Производња у [[Европа|Европи]] живнула је после додира са Арапима-реч „alkohol” је арапског порекла.
[[Ликер|Ликери]] су посебна група јаких алкохолних пића коју карактеришу заједничке особине да су произведени на бази алкохола и шећерног сирупа. У саставу ликера алкохол може бити од природних ракија или рафинисани алкохол, сласт од инвертног шећера ([[сахароза]] или [[мед]]), [[глукоза|глукозног]] сирупа, а ароматичне материје, као и боја од [[биљке|биљних]] производа или [[плод|плодова]]. Ликери се деле на: слатке, горке и специјалне. Слатки ликери на воћне ликере, ликере са воћном аромом, ароматичним дестилатима и ароматизоване ликере. Горки ликери се производе од горких екстраката са мање шећера. Специјални ликери се деле на кордијал, емулзионе, [[коктел|коктеле]] и [[пунч]].<ref>{{cite book|first=Радован|last=Лучић|title=Производња јаких алкохолних пића|publisher=НОЛИТ|location=Београд|pages=12}}</ref>
 
=== Дестилација ===
{{main|Дестилација}}
[[Датотека:Glenmorangie Brennblasen.jpg|мини|десно|Казани за дестилацију]]
[[Ферментација (етанол)|Ферментацијом]] се код алкохолних пића као што је вино добија свега 15% алкохола.Међутим, приликом производње етилалкохола, после ферментације следи [[дестилација]] којом се алкохол концентрише у [[шпиритус]].
Обична дестилација је одвајање течности од њених неиспарљивих састојака. Течност се ставља у [[казан (предмет)|казан]] који се греје, паре из казана одводе се у кондензатор где се хладе и [[кондензација|кондензују]], и тако добијена течност , [[дестилат]], скупља се у одређену посуду. Дестилација може бити прекидна, тј. дестилира се одређена количина комине, а затим се уводи нова, или непрекидна, када се у казан непрестано уводи нова смеса и одводи остатак (џибра). Код прекидне дестилације састав је променљив и слабији према крају дестилације.
Линија 14 ⟶ 15:
 
==== Процес дестилације ====
[[Датотека:Auchentoshan04.jpg|мини|десно|Храстове бачве]]
'''Процес дестилације''' зависи од састојака и производа који се жели добити. Сирови састојци који стварају шећер за ферментацију ферментишу се у каци са сладом. За виски и коњак комина се дестилира у казанима, а добијени алкохол се поново дестилише у казанима за шпиритус. Затим се држи у храстовим бачвама и може се мешати пре флаширања. Комина за друга алкохолна пића може се непрекидно дестилисати у торњу за дестилацију уз додавање ароматичних материја. Ароматизовани алкохол може се још једном дестиловати у казану. На тај начин се производе џин и вотка.
 
=== Виски од слада и житарица ===
{{main|Виски}}
[[Датотека:Jameson Irish Whiskey (11898467796).jpg|мини|десно|"Jameson" ирски виски]]
[[Шкотска|Шкотски]] [[виски]]Званични сајт шкотског вискија|url=http://www.scotch-whisky.org.uk/|accessdate=3. 12. 2016}}</ref> од [[слад|слада]] прави се од комине јечменог слада. Ферментисана комина из специјалних резервоара дестилише се у казанима, а затим се цео процес понавља. У шкотским дестилеријама вискија слад стоји у огромним кацама. Оне су пуне млевеним јечмом и врућом водом. Течна комина (уз додатак слада пре ферментације) пуна растворених материја из слада, пропушта се кроз рупичасте плоче на дну казана. Ферментисана комина се греје у казанима док се не дестилише слаб алкохол. Слични али мањи казани пуне се мешавином слабог алкохола и нечистог шпиритуса добијеног на почетку и на крају дестилације. Нови виски се добија од алкохола из средњег дела дестилационог процеса. Остатак дестилата се скупља и поново враћа на дестилацију. Добијен виски се чува у храстовим бачвама осам, дванаест и више година.
Виски од слада меша се са шкотским вискијем од [[житарице|житарица]] да би се добио мешани шкотски виски. Виски од житарица добија се од комине претходно скуваног кукуруза и дела јечменог слада. Комина се дестилише у два казана. Виски од житарица и слада чува се у одвојеним бачвама и меша се непосредно пре претакања у флаше. [[Ирска|Ирски]] виски прави се од житарица ([[јечам]], [[пшеница]] и [[раж]]) које су помешане са јечменим сладом. [[Бурбон виски|Бурбон]] се производи у америчким државама [[Кентаки]] и [[Илиноис]] од комине житарица која садржи најмање 51% [[кукуруз|кукуруза]]. Дестилат стоји четири године у новим храстовим бачвама које су пре пуњења угљенисане са унутрашње стране. [[Канада|Канадски]] виски је мешавина јако ароматизованог вискија дестилисаног од [[раж|ражи]] и слабијег вискија од кукуруза.
 
=== Остала жестока пића ===
[[File:Rubinov vinjak.jpg|мини|десно|Рубинов вињак]]
[[Бренди]] је свако алкохолно пиће добијено печењем и дестилацијом [[бело вино|белих вина]], и преврелих воћних сокова; вештачки бренди се прави од алкохола, есенције и боје. [[Коњак]] је алкохолно пиће добијено дестилацијом белих вина и сазреванјем (2-3 и више година) у храстовим [[бачва|бачвама]]. Производи се у околини француског града [http://www.cognac.com/cognac-france-the-city-the-festivals-the-market-the-basics/[Коњак (град)|Коњака]]. Сличан дестилат [[вино|вина]] производи се код нас у [[Крушевац|Крушевцу]] под називом [[вињак]]. [[Рум]] се добија дестилацијом превреле меласе шећера од шећерне трске; оригинални рум, где проценат алкохола може бити и 90%, производе [[Куба]], [[Јамајка]] и [[Бразил]]. [[Вотка]] је врста јаке руске [[ракија|ракије]] која се производи од житарица, или кромпира процесом врења и дестилацијом, и садрзи од 35% до 70% алкохола.
Алкохолно пиће добијено врењем и дестилацијом [[пиринач|пиринча]], шећерне меласе и разних палми, назива се [[арак (пиће)|арак]]. Пије се углавном на [[Средњи исток|Средњем]] и [[Блиски исток|Блиском истоку]]. Код нас је то назив за јаку ракију ароматизовану [[анис|анисом]] која се производи у околини [[Охрид|Охрида]]. [[Калвадос (пиће)|Калвадос]] се добија од јабука, а [[текила]] од кактуса.
[[Џин]] је јако алкохолно пиће које се добија дестиловањем комине, различито справљене са [[клека|клеком]], [[бадем|бадемом]], [[коријандер|коријандером]] и др. Производи се највише у Холандији и Енглеској.
Линија 31 ⟶ 35:
 
== Литература ==
* ''Mitchell{{cite book|first=Mitchell|last=Beazley Encyclopaedias Limited 1977'', |title=The Joy of Knowledge The Physical Earth|year=1977}}
* {{cite book|first=Дипл. инж. Радован|last=Лучић|title=Производња јаких алкохолних пића}}
 
== Спољашње везе ==
[[http://www.rubin.rs/rs/index.php/sr/proizvodi/vinjak/rubinov-vinjak|Званична страна "Рубиновог Вињака"]]
[[http://www.krusevac.rs/|Званични сајт града Крушевца]]
[[http://www.cognac.com/|Званични сајт коњака]]
[[http://www.jimbeam.com/en-us/bourbons/original|Званични сајт "Jim Beam" бурбона]]
[[https://www.jamesonwhiskey.com/en/|Званични сајт "Jameson" ирског вискија]]
[[http://www.scotch-whisky.org.uk/|Званични сајт шкотског вискија]]
[[https://www.chivas.com|Званични сајт "Chivas" вискија]]
[[http://www.smirnoff.com/en-us/|Званични сајт "Smirnoff" вотке]]
[[http://www.bulldoggin.com/|Званични сајт "Bulldog" џина]]
[[https://www.captainmorgan.com/|Званични сајт "Captain Morgan" рума]]
[[https://www.hennessy.com/int-eu|Званични сајт "Hennessy" брендија]]