Балдуин II Јерусалимски — разлика између измена

| претходник = [[Балдвин I Јерусалимски|Балдуин I Јерусалимски]]

Балдуин ле Бурж је био син [[Иго I од Ретела|Ига I од Ретела]] и његове жене Мелисанде. Имао је два старија брата и две сестре. Био је рођак [[Готфрид Бујонски|Готфрида Бујонског]], [[БалдвинБалдуин I Јерусалимски|Балдуина I]] и [[Еустасије III Булоњски|Еустасија III Бујонског]]. Његова жена се [[Морфија од Мелитене]], ћерка јерменског принца Габријела, родила му је четири ћерке: [[Мелисенда Јерусалимска|Мелисанду]], [[Алиса Антиохијска|Алису]], [[Ходијерна од Триполија|Ходиерну]] и [[Жовета|Жовету]].

Балдуин ле Бурж је учествовао у [[Крсташки ратови|крсташким ратовима]] још од самог почетка. У склопу армије Готфрида Бујонског учествовао је у [[опсада Никеје (1097)|биткама код Никеје]], [[Битка код Дорилеја|Дорилеја]] и [[Опсада Антиохије|Антиохије]]. Када су основане [[крсташке државе]] [[Грофовија Едеса|Едеса]] и [[Кнежевина Антиохија|Антиохија]], Балдуин ле Бурж је био амбасадор између [[БалдвинБалдуин I Јерусалимски|Балдуина од Едесе]] и [[Боемунд Тарентски|Боемунда]]. Постао је ратни командант Боемунда.

Након смрти краља [[БалдвинБалдуин I Јерусалимски|Балдуина I]] 1118. године, постављало се питање ко ће га наследити на јерусалимском престолу. Депутација је послата Балдуиновом брату [[Еустасије III Булоњски|Еустахију]]. Балдуин је, уз подршку Арнулфа од Малекорна и Жосцелина, постављен за регента до коначне одлуке Еустахија. Балдуин није хтео да преда престо Еустахију и, уз подршку својих крсташких и муслиманских савезника, изабран је за јерусалимског краља. Еустахије је мирно прихватио ново стање и вратио се у земљу.