Ђураш Илијић — разлика између измена

Ђураш је рођен у [[Зета|Зети]]. Отац му је био [[Илија (кефалија)|Илија]], први познати српски кефалија који је служио српског краља [[Стефан Урош II Милутин|Милутина]] (1282-1321). Деда, [[Ђураш Вранчић]], такође је служио краља Милутина као ставилац. Имао је два брата, Николу и Владина или једног брата, Николу Владина. Ђураш се у изворима први пут јавља у повељи Стефана Дечанског [[Дубровачка република|дубровачким]] трговцима од 25. марта 1326. године. Овом повељом је српски краљ потврдио Дубровнику трговачке повластице након завршеног рата са [[Бранивојевићи]]ма. Као сведоци се наводе војвода [[Младен (властелин)|Младен]], тепчија [[Владоје (тепчија)|Владоје]] и челник Ђураш Илијић. У то време је функција челника била вишег ранга од функције [[стариник]]а, али мања од [[казнац]]а и [[Тепчија|тепчије]]. Челник је у средњовековној Србији имао различита задужења, административна и војна. [[Градислав Војшић]] се 1327. године помиње као Милутинов челник. Ђураш је узео учешћа у грађанском рату у [[Српска краљевина|Српској краљевини]] 1331. године. [[Стефан Душан]] је подигао побуну против свога оца. Према "[[Краљевство Словена Мавра Орбинија|Краљевству Словена]]" [[Мавро Орбин|Мавра Орбина]] (1601), када је Душан устао против оца, имао је уз себе два саветника, Каравида и Ђураша. Дечански се предао августа исте године те је Душан 9. септембра крунисан за краља у Сврчину.