Симеон I — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м standardizacije |
||
Ред 49:
== Рат са Мађарима и мањи сукоби са Византијом ==
[[Датотека:Skylitzes - Simeon at Bulgarophygon 896.jpg|250px|мини|лево|Битка код Бугарофигона 896. године]]
Након закључења мира са Византијом, Симеон је остао слободан да планира кампању против Мађара да би им се осветио за раније поразе. Византијског цара Лава затворио је како би одложио ослобађање заробљеника. Закључио је савез са [[Печенези|Печењезима]], источним суседима Мађара. Као повод за рат Симеон је искористио
Под изговором да Лав VI није ослободио све заробљенике.<ref>Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 147.</ref>, Симеон предузима нов напад на Византију лета 896. године кренувши директно ка Цариграду<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 315.</ref>. У Тракији се сукобио са омањом, на брзину састављеном, војском Византинаца и нанео им [[Битка код Бугарофигона|пораз код Бугарофигона]]<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 316.</ref> Лав VI је, на крају, ипак успео да одбије Бугаре који су доспели чак до Цариграда<ref>Zlatarski, Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo. стр. 317.</ref> Рат је завршен мировним споразумом који је формално трајао све до Лавове смрти 912. године. Византија је пристала на обавезу плаћања данка Бугарима и уступила им простор од Црног мора и Странџе до Бугарског царства<ref>Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 148.</ref> У међувремену је Симеон наметнуо свој ауторитет Србији пружајући подршку српском владару [[Петар Гојниковић|Петру Гојниковићу]]<ref>Fine, The Early Medieval Balkans. стр. 141.</ref>
| |||