Википедија

Сергије Богуновић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Ред 2:
'''Сергије Немањић''' [[Богуновић]] је био припадник највишег владајућег слоја у држави, као члан породице - [[Немањићи|''Немањић'']].
 
Време пре пресељења у [[Дубровник]] проводио је у служби<ref>''„La famiglia Nemagna trahe origine da Pleuglie terra nel ducato di Herzegovina“'': ''Архив Историјског института'' САНУ (''Београд''), ''Исписи 1300-1500'', ''кутија 7.'' (''Genealogia Cingria, L'origini e genealogie dei citadini Ragusei che furono delle confraternita di S. Antonio'', стр. 98-99)</ref> на двору свог рођака [[Срби|српског]] [[Цар|цара]], као и његов брат [[Лаврентије Немањић|Лаврентије]]<ref>''»Lauriza Bogunovich figlio di Bogun Nemagnich«'' (превод: ''»Лаврица Богуновић, син Богуна Немањића«'' – Чингрија, Петар-Перо М. (1837-1921): ''„La famiglia Nemagna trahe origine da Pleuglie terra nel ducato di Herzegovina“'': Архив Историјског института САНУ (''Београд''), Исписи 1300-1500, кутија 7 (''Genealogia Cingria, L'origini e genealogie dei citadini Ragusei che furono delle confraternita di S. Antonio'', pp. 98)</ref>.
 
Рођен је у [[Пљевља|Пљевљима]], где му се налазла породица, на челу са његовим оцем [[Богун Немањић|Богуном Немањићем]], родоначелником породице-[[Богуновићи (племе)|братства Богуновића]], а који је (''преко својих синова'') раширио своју породичну лозу са [[Полимље|Полимља]] и на [[Град]] Дубровник са околином.
 
Сергије је припадао елитном кругу [[дубровачко грађанство|дубровачке грађанске класе]], тј. био је члан дубровачке братовштине ''„трговаца“''<ref>Синдик, Илија: ''„Дубровник и околина“'' (''Насеља и порекло становништва'', књигаКњига 23, ''Српски етнографски зборник'', књигаКњига 38,XXXVIII (Београд: ''Српска краљевска академија, Београд'', 1926, стрpp. 222)</ref>, која је позната као братовштина Св. Духа и Св. Спаса (''Спаситеља Света''), а касније, као братовштина [[Дубровачка братовштина Светог Антуна|Антунина]] (''водећа лаичка братовштина'')<ref>Тадић, Јорјо: ''„O društvenoj strukturi Dalmacije i Dubrovnika u vreme renesanse”'', (''Zgodovinski časopis'' - Kosov zbornik, ЉубљанаVI-VII (Ljubljana: ''Zgodovinsko društvo za Slovenijo'', 1952-1953, стрpp. 558)</ref>.
 
Сведочења о њему и његовој породици-огранку Немањића, пружа нам Чингријина генеалогија Антунина, и остала грађа из бројних књига дубровачке канцеларије и нотаријата.
Ред 12:
== Живот у Дубровнику ==
[[Датотека:Dubrovnik grb.svg|100п|мини|лево|Грб Дубровника.]]
Сергије Немањић је у српски Дубровник<ref>Фабрис, Антун: ''„Dubrovnik kalendar“'' (Дубровник: ''СДШ А. Песарића, Дубровник'', 1897, стрpp. 67 и 1901, стрpp. 71)</ref><ref>Нодило, Натко: ''„Prvi ljetopisci i davna historiografija dubrovačka“'', Sveska 65 (Zagreb: ''JAZU, Загреб'', 1883, свеска 65, стрpp. 92-128)</ref>, дошао после свог брата, који је пристигао у исти нешто раније, тј. остао је у овом 1350. године, још приликом посете Граду [[Стефан Душан|Стефана X Уроша Душана Немањића]] (1308—1355), [[Краљ|краља]] [[Србија|Србије]] (владао: 1331-1345), а потом и цара (владао: 1345-1355).<br />
Са својом браћом Лаврентијем и [[Цветко Немањић|Цветком]] дао је значајан допринос развоју трговине између Дубровника и српског царства.
 
Сергије, Лаврентије и Цветко, су из поштовања према свом угледном оцу узели патронимичко презиме - ''[[Богуновић]]''.
 
О пословима Сергија Немањића се мало зна, рецимо да је познато да се исти ({{јез-лат|Sergolus de Bogon}})<ref>»Sergolus de Bogon« – Тадић, Јорјо: ''„Писма и упутства Дубровачке републике“'' Књига 1, Зборник за историју, језик и књижевност, III одељење Књига IV, документ од 24. 11 1376. године (Београд: ''Српска краљевска академија'', 1935, pp. 344)</ref> налазио 24. новембра 1376. године, у [[Цавтат]]у, када му је упућен позив да откупи сребрне предмете (''седам пехара, пет чаша и четири појаса, чија је укупна тежина 13 литара сребра''), које је раније заложио за 134 дуката, код Прибине, Милтјенове удовице.
 
Три године касније, имао је спор са једним својим суграђанином.
Ред 23:
Као истакнути грађанин, добио је земљу у Сланском приморју 1399. године.
 
Тада је Сергију ({{јез-латит|Sirgolo de Boguno}})<ref>»Sirgolo de Boguno« – Lučić, Josip I.: ''„Stjecanje, dioba i borba za očuvanje Dubrovačkog primorja 1399-1405”'', Arhivski vjesnik Год. XI-XII, Св. 11-12 (Zagreb: ''Hrvatski državni arhiv'', 1968-1969, pp. 166)</ref> додељена једна четвртина земље у десетини Ивана из Павије у селу [[Подгора (општина)|Подгора]]<ref>Lučić, Josip I.: ''„Stjecanje, dioba i borba za očuvanje Dubrovačkog primorja 1399-1405”'', (''Arhivski vjesnik'', Год. XI-XII, Св. 11-12 (Zagreb: ''Hrvatski državni arhiv'', 1968-1969, стрpp. 166)</ref>.<br />
Сергије је надживео свога брата Лаврицу и у изворима се спомиње на самом крају 14. века.
 
Ред 40:
 
== Литература ==
* [[Перо Чингрија|Петар-''Перо'' М. Чингрија]] (1837-1921): ''„La famiglia Nemagna trahe origine da Pleuglie terra nel ducato di Herzegovina“'': ''Архив Историјског института'' САНУ (''Београд''), ''Исписи 1300-1500'', ''кутија 7.'' (''Genealogia Cingria, L'origini e genealogie dei citadini Ragusei che furono delle confraternita di S. Antonio'')
* [[Антун Фабрис]] (1864-1904): ''„Dubrovnik kalendar“'', Година II (Дубровник: ''Српске дубровачке штампарије А. Песарића'', 1897)
* Константин-''Коста'' Ј. Војновић (1832-1903): ''„Bratovštine i obrtne korporacije u Republici Dubrovačkoj od XIII do konca XVIII vijeka“'', Sveska 1, ''Bratovštine dubrovačke'' (Zagreb: ''Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti'', 1899)
* [[Антун Фабрис]] (1864-1904): ''„Dubrovnik kalendar za godinu 1902“'' (Дубровник: ''Српске дубровачке штампарије А. Песарића '', 1901)
* [[Владислав Скарић|Владислав К. Скарић]] (1869-1943): ''„Поријекло православног народа у сјеверозападној Босни“'', ''Гласник Земаљског музеја'' (Сарајево: ''Земаљски музеј'', 1918)
* [[Јован Цвијић|Јован Т. Цвијић]] (1865-1927): ''„Насеља и порекло становништва“'' Књига 20, Српски етнографски зборник Књига XXXV (Београд: ''Српска краљевска академија'', 1925)
* [[Радослав Грујић]] (1878-1955): ''„Конавли под разним господарима од XII до XV века“'' Споменик СКА 66 (Београд: ''Српска краљевска академија'', 1926)
* [[Илија Синдик]] (1888-1958): ''„Дубровник и околина“'', ''Насеља и порекло становништва'' Књига 23, ''Српски етнографски зборник'' Књига 38XXXVIII (Београд: ''Српска краљевска академија'', 1926)
* [[Михаило Динић|Михаило Ј. Динић]] (1899-1970): ''„О Николи Алтомановићу”'' (Београд: ''Српска краљевска академија'', 1932)
* [[Јорјо Тадић]] (1899-1969): ''„Писма и упутства Дубровачке републике“'' Књ.Књига 1, Зборник за историју, језик и књижевност, III одељење, Књ.Књига IV (Београд: ''Српска краљевска академија'', 1935)
* [[Јорјо Тадић]] (1899-1969): ''„O društvenoj strukturi Dalmacije i Dubrovnika u vreme renesanse“'', ''Zgodovinski časopis'' - Kosov zbornik VI-VII (Ljubljana: ''Zgodovinsko društvo za Slovenijo'', 1952-1953)
* Динић, Михаило Ј.: ''„Хумско-требињска властела“'' (Београд : САНУ & Научно дело, 1967)
* Динић, Михаило Ј.: ''„Из дубровачког архива“'' Књига III, ''Зборник за историју, језик и књижевност српског народа'', Треће одељење 22 (Београд: САНУ, 1967)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сергије_Богуновић”