Квантна механика — разлика између измена

[[Датотека:HAtomOrbitals.png|мини|275п|Слика. 1: [[Таласна функција|Таласне функције]] [[електрон]]а у водониковом атому. [[Енергија]] расте надоле: ''n''=1,2,3,... и [[момент импулса]] (угаони момент) расте слева на десно: ''s'', ''p'', ''d'',... Светлија подручја одговарају већој вероватноћи где би могао експериментално да се нађе електрон.]]

'''Квантна механика''' (Такођетакође позната као '''Квантна физика''' или '''Квантна теорија''') је фундаментална грана [[теоријска физика|теоријске физике]] којом су замењене [[Механика|класична механика]] и [[Електромагнетизам|класична електродинамика]] при описивању атомских и субатомских појава. Систем који се повинује квантној механици може бити у [[квантној суперпозицији]] различитих стања, за разлику од система у [[класичној физици]]. Она представља теоријску подлогу многих дисциплина физике и хемије као што су [[физика кондензоване материје]], [[атомска физика]], [[молекуларна физика|молекулска физика]], [[рачунарска хемија]], [[физичка хемија]], [[квантна хемија]], [[физика честица]] и [[нуклеарна физика]]. Заједно са [[Општа теорија релативности|Општомопштом теоријом релативности]] Квантнаквантна механика представља један од стубова савремене физике.

Квантна механика се [[постепено развијала]] почев од [[Макс Планк]]овог решења на проблем [[зрачење црног тела|радијације црног тела]] (пријављеног 1859. године) и рада Алберта Ајнштајна из 1905. године,који говори о квантно-базираној теорији објашњења [[Фотоелектрични ефекат|фотоелектричног ефекта]] (пријављеног 1887. године). Дубока размишљања о раној квантној теорији почиње у средњим двадесетим годинама двадесетог века.

Овако замишљена теорија је формулисана различитим [[специјално изведеним математичким формалностима]]. У једној од њих, математичка функција, [[функција таласа]], обезбеђује информације о [[амплитуди вероватноће]] позиције, импулса и других физичких особина честица.

Важне примене квантне теорије <ref>Matson,John. "What is Quantum Mechanics Good for?".Scientific American.Retreived 18. May 2016.</ref> проналазимо у суперпроводним магнетима, [[Светлећа диода|лед диодама]] и [[ласер]]има, као и у [[транзистор]]има и [[Poluprovodničke komponente|полупроводницима]] каокоји штосе сумогу наћи у [[микропроцесор]]у,медицинске и[[електронски истраживачкемикроскоп|електронском слике,микроскопу]] наиме,или уређају за [[магнетна резонанца]]|нуклеарну имагнетну [[електронски микроскопрезонанцу]]. Такође налази примену и у многим биолошким и физичким феноменима.