'''Александар Македонски''' или '''Александар Велики''' (грч. -{{јез-стгрч|Ἀλέξανδρος ὁ Μέγας}} или ''-{Μέγας Ἀλέξανδρος}-'',<ref>{{cite web|accessdate = 20. 5. 2008.|url=http://www.etymonline.com/index.php?search=Alexander&searchmode=none|title=Alexander|publisher=[[Online Etymology Dictionary]]}}</ref> -{''Mégas Aléxandros''}-; [[20. јул|20]]/[[21. јул]] [[356. п. н. е.]] — [[10. јун|10]]/[[11. јун]] [[323. п. н. е.]]) је био краљ Македоније од [[336. п. н. е.]] до [[323. п. н. е.]]. Познат је по томе што је освојио већину тада насељенога и познатога света, па се сматра једном од најважнијих личности и војсковођа у целој историји. Његов отац [[Филип II Македонски]] успоставио је македонску хегемонију у целој Грчкој, а након ФилиповогаФилиповог убојстваубиства [[336. преп. Христан. е.]] Александар је наследио македонски трон. Наследио је јаку краљевину и искусну војску прекаљену у ратовима. Након консолидације прилика у Грчкој Александар је 334. пре Христа кренуо у освајачки поход на Персијско царство. Походом у Малу Азију започео је десетогодишња освајања. Низом победа у одлучним биткама [[Битка код Граника|код Граника]], [[Битка код Иса|Иса]] и [[Битка код Гаугамеле|Гаугамеле]] сломио је персијску војску и на крају је освојио цело Персијско царство. Наставио је освајања све до Индије, али побунила му се војска жељна повратка кући. Александар је био присиљен да се врати до Вавилона. Његова прерана смрт 323. п. н. е. окончала је планиране нове походе и освајање целога простора око Средоземнога мора. Неколико година након његове смрти започела је серија грађанских ратова између његових генерала дијадоха. Његова освајања обезбедила су насељавање грчких колониста и ширење грчке културе на истоку, па је створена је нова хеленистичка цивилизација.
