Черкези — разлика између измена

'''Черкези''' су [[Кавказ (регион)|кавкаски]] народ, који претежно живи у [[Турска|Турској]], [[Русија|Русији]], [[Јордан]]у и [[Сирија|Сирији]]. У прошлости је именом Черкези обухватано свих 12 черкеских племена, 10 западнозападних черкеских (адигејских) племена и 2 источноисточна черкеска (кабардинска) племена. Међутим, након стварања [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] черкеска племена су сврстана у 4 групе (зависно од административне јединице у којој су била насељена), а то су '''Черкези''' (већином Бесленејци), '''Кабардинци''' (само Кабардинци), '''Адигејци''' (сва западна племена Черкеза сем Шапсуга) и '''Шапсуги''' (само Шапсуги). Черкези су већином исламске[[ислам]]ске вероисповести, а говоре черкеским језиком, који спада у севернокавкаску[[Северозападно-кавкаски језици|северозападно-кавкаску породицу језика]]. У свету их има више од 4.000.000.

[[Егзоним]] Черкез потиче од латинизоване грче речи Сираси, што је био грчки назив за област у којој су Черкези живели. Касније су их [[Хазари]] називали Ширкес, а [[Турци]] Черкес, а у 15. веку је посредством ђеновских трговаца черкеско име стигло до енглеског језика у коме се јавља у облику Сиркасиан.<ref>Latham, R. G. "Elements of Comparative Philology", стр. 279</ref><ref>Latham, R. G. "Descriptive Ethnology", стр. 50</ref> У руском језику јавља се у облику Черкеси.<ref>Черкесы // Чаган — Экс-ле-Бен. — М. : Советская энциклопедия, 1978. — (Большая советская энциклопедия : в 30 т. / гл. ред. А. М. Прохоров ; 1969—1978, т. 29).</ref>

* [[Шапсуги]], Черкези из бившег Шапсугског националног рејона, данашњих Туапсинског рејона и Лазаревског рејона (који је један од четири градска рејона у оквиру града Сочија[[Сочи]]ја) у Краснодарском крају.

Процењено је да Черкеза у свету има више од 4.000.000 (по неким проценама до 8.000.000). Черкеза (свих Черкеза) је према процени „Организације непредстављених нација и народа” почетком 1990-их у дијаспори (ван три аутономне републике у Русији) у више од 50 земаља било око 3.700.000.<ref name="UNPO Yearbook 1997">{{Cite book |author=Unrepresented Nations and Peoples Organization |editor1-last=Mullen |editor1-first=Christopher A. |editor1-link= |editor2-last=Ryan |editor2-first= J. Atticus |editor2-link= |title=Yearbook 1997 |url=https://books.google.co.uk/books?id=yiesQNB3SAMC&lpg=PP1&dq=UNPO%20yearbook&hl=en&pg=PA67#v=onepage&q=over%20two%20million%20Circassians%20live%20in%20Turkey&f=false |location=The Hague |publisher=Kluwer Law International |pages=67–69 |date=1998 |isbn=90-411-1022-4}}</ref> Од тога у Турској се процењује да их је било око 2.000.000,<ref name="UNPO Yearbook 1997"/><ref>{{cite book |last1=Danver |first1=Steven L. |title=Native Peoples of the World: An Encyclopedia of Groups, Cultures and Contemporary Issues |date=2015 |publisher=Routledge |isbn=978-1317464006 |page=528 |url=https://books.google.nl/books?id=vf4TBwAAQBAJ&dq=2+million+circassians+turkey&hl=nl&source=gbs_navlinks_s}}</ref> у области Леванта (већим делом у Сирији и Јордану) и Месопотамије (Ирак) око 300.000,<ref name="UNPO Yearbook 1997"/> и у западној Европи и САД око 50.000.<ref name="UNPO Yearbook 1997"/> У Русији 2010. их је укупно било 718.727 (Черкеза БесленаБесленејаца 73.184, Кабардинаца 516.826, Адигејаца 124.835 и Шапсуга 3.882).<ref>[http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/Documents/Vol4/pub-04-01.pdf Всероссийская перепись 2010, Итоги, Т. 4. — Табл. 1. Национальный состав населения]</ref>

Под утицајем [[Византијско царство|Византије]] [[хришћанство]] се проширило по целом Кавказу између 3. и 5. века.<ref>The Penny Magazine. London, Charles Knight, 1838. p. 138.</ref><ref>Minahan, James. стр. 354.</ref> У том периоду су Черкези почели да прихватају хришћанство као своју националну религију али су задржали и неке елементе својих традиционалних веровања.

Након 5. века Черкезију су освајали различити освајачи. Прво су је освојили [[Прабугари|Бугари]] (туркијски Бугари) који су дошли са степа централне Азије. [[Стара Велика Бугарска|Бугарска држава]], чија престоница је био град Фанагорија, је доживела је свој врхунац између 632. и 668. У другој половини 7. века бугарску државу на Кавказу су уништили су [[Хазари]], део Бугара је након пораза под вођством [[Аспарух]]а отишао на на запад и населио се око реке Дунав, где су основали нову [[Прво бугарско царство|бугарску државу]].<ref>Golden, стр. 94-95</ref> Након распада Хазарске државе, Черкези су се крајем 10. века нашли у [[Краљевина Аланија|Краљевини Аланији]].

Током 18. и 19. века Русија, Персија и Турска су се бориле за превласт над Кавказом, у том периоду вођен је низ ратова [[Први руско-персијски рат|Први руско-персијски рат (1722—1723)]], [[Руско-турски рат (1768—1774)]], [[Други руско-персијски рат|Други руско-персијски рат (1796)]], [[Трећи руско-персијски рат|Трећи руско-персијски рат (1804—1813)]], [[Руско-турски рат (1806—1812)]], [[Четврти руско-персијски рат|Четврти Руско-персијски рат (1826—1828)]] и [[Руско-турски рат (1828—1829)]]. Након Руско-персијског рата (1826—1828) и Руско-турског рата (1828—1829) Русија је коначно потиснула Персију и Турску са Кавказа и успоставила потпуну контролу на југу [[Кавказ (регион)|Кавказа]]. На северу Кавказа у периоду од 1817. до 1864. трајао је [[Кавкаски рат]] између Русије и домородаца. Кавкаски рат је заједнички назив за Черкеско-руски рат (1817–1864) (који је део низа сукоба између Руса и Черкеза такође познатих као Черкеско-руски рат (1763–1864)) вођен на северозападу Кавказа и Муридски рат (1830—1859) вођен на североистоку Кавказа. У току рата, централни део северног Кавказа око грузијског војног пута (који спаја Тбилиси и Владикавказ) је био је под контролом Русије. У Черкеско-руском рату Руси су се борили против Черкеза и [[Абхази|Абхаза]], а у Муридском рату против [[Чечени|Чечена]] и Дагестанских народа. Муридски рат је завршен предајом имама Шамила 25. 8. 1859., док је Черкеско-руски рат трајао до 1864., последња битка је вођена 27. маја 1864., а 2. јуна 1864. рат је завршен, након што су се черкеске вође заклеле на лојалност.

При крају рата и након његовог краја, велика већина Черкеза је напустила (присилно или добровољно) Русију и отишла у Османско царство, а мањи број и у Персију. Велики број руских, кавкаских и западних историчара се слаже да се број Черкеза и осталих становника северозападног Кавказа који је напустио Русију 1860–их креће око 500.000.<ref>King (2008), стр. 96</ref> Османско царство је понудило да прихвати Черкезе који нису желели да живе под влашћу хришћанског владара.<ref>Henze, (1992), стр. 266</ref><ref>Shenfield, (1999), стр. 149–162</ref> Османско царство је охрабривало досељавање Черкеза у погранична насеља царства, јер је желело да ојача своје границе. Део Черкеза који је остао у Русији је пресељен у долину, на леву обалу реке Кубањ.

Већина Черкеза данас живи у Турској. Већина Черкеза у Турској живи у тричетири области: око града [[Самсун]]а, на обали Црног мора; у области око главног града [[Анкара|Анкаре]]; у области око града [[Кајсери]]ја и у западном делу земље у близини [[Истанбул]]а.