Квантна механика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
углавном интерпункција |
→Скраћена историја: само исправка интерпункције |
||
Ред 13:
Научна истраживања о идентификовању таласне особине светлости почињу у 17. и 18. веку, када су научници [[Роберт Хук]], [[Кристијан Хајгенс]] и [[Леонард Ојлер]] предложили теорију о таласној особини светлости, заснованој на експерименталним опажањима.<ref>[[Max Born]] & Emil Wolf, Principles of Optics, 1999, Cambridge University Press</ref> Давне 1803. године, [[Томас Јанг]], енглески научник који је владао знањем из више различитих грана науке, извеo jе познати [[експеримент са двоструким-прорезом]], који је касније описан у раду под насловом ''О природи светлости и боја'' . Експеримент је играо главну улогу у генералном прихватању теорије [[таласне карактеристике светлости]].
Већ 1838. године [[Мајкл Фарадеј]] проналази [[Katodni zrak|катодне зраке]]. Ове студије пропраћене су изјавом [[Густаф Кирхоф|Густава Кирхофа]] из 1859. године о
[[Wilhelm Wien|Вилхелм Виен]], 1896. године емпиријски утврђује [[Wien's law|Виенов Закон]] а о прерасподели [[Зрачење|зрачења]] црног тела.[[Лудвиг Болцман]] долази до истих закључака независно, разматрајући [[Максвелове једначине]]. Међутим, то је важило само у случају високих фреквенција. Касније, Планк исправља овај модел користећи Болцманове статистичке интерпретације термодинамике и предлаже како га ми данас знамо, [[Планков закон]], који је водио ка развијању квантне механике.
Пратећи Планкова решења из 1900. године о зрачењу црног тела (пријављеног 1859.године), [[Алберт Ајнштајн]] 1905. године образлаже квантно засновану теорију која објашњава [[фотоелектрични ефекат]] (пријављен 1887). Око 1900. до 1910. године, атомистика и [[честична теорија светлости]] широм су прихваћене као научне чињенице. Ове теорије могу се приказати као квантне теорије [[Материја|материје]] и [[Електромагнетско зрачење|електромагнетног зрачења]].
Ред 33:
Темељи квантне механике успостављени су током прве половине двадесетог века од стране следећих научника: [[Макс Планк]], [[Нилс Бор]], [[Вернер Хајзенберг]], [[Луј де Број|Луис де Број]], [[Артур Комптон]], [[Алберт Ајнштајн]], [[Ервин Шредингер]], [[Макс Борн]], [[Џон фон Нојман]], [[Пол Дирак]], [[Енрико Ферми]], [[Волфганг Паули]], [[Макс фон Лауе]], Фримен Дајсон, [[Давид Хилберт|Дејвид Хилберт]], Вилхелм Виен, Сатиендра Нат Бозе, Арнолд Сомерфилд и други.
У средњим двадесетим годинама двадесетог века, развој квантне механике постаје стандардна формулација атомске физике. У лето 1925. године, Бор и Хејзенберг су објавили резултате који су затворили стару квантну теорију. За разлику од њиховог честичног понашања у одређеним процесима и мерењима, квант светлости постаје познат под именом [[фотон]]. Из Ајнштајнових једноставних постулата настају гомиле разних дебата, теорисања и тестирања. Тако је искрсло цело поље квантне физике, где се и даље напредује у прихватању истог на петој [[Пета Солвејска Конференција|Солвејској Конференцији]] из 1927. године.
Откривено је да се [[субатомске честице]] и електромагнетни таласи понашају некад као таласи а некад као честице. Одавде настаје [[концепт дуалности талас-честица.]]
| |||