Јорјо Тадић — разлика између измена

нема резимеа измене
м (popunjavanje kutijice podacima sa wikidata)
Његово дело настајало је током више деценија и чини га велики број радова о средњовековној историји [[дубровачка република|Дубровника]] и о разним темама из српске и јеврејске историје у периоду између [[16. век|16]]. и [[18. век]]а. Хронолошки се може поделити на два периода: предратни од [[1925]]. до [[1941]]. и послератни од [[1945]]. до смрти [[1969]]. године. Згрожен усташким злочинима и улогом римокатоличке цркве у НДХ, Тадић је, премда католик, старином досељеник из Пивске области у данашњој Црној Гори, 1942. године, заједно са [[Виктор Новак|Виктором Новаком]], узео крсну славу и почео да слави Св. Јована.
 
Од свих истраживача дао је највише података и тумачења дубровачке историје<ref>[[Енциклопедија српске историографије]], приредили [[Сима Ћирковић]] и [[Раде Михаљчић]], Београд [[1997]], 667.</ref> Написао је биографије многих истакнутих личности из дубровачке историје између осталих и [[Фрањо Гундулић|Фрања Гундулића]], [[Никола Працатовић|Николе Працатовића]], [[Серафим Гучетић|Серафима Гучетића]], [[Цвијета Зузорић|Цвијете Зузорић]] и [[Јоханес Газулус|Јоханеса Газулуса]] у збирци радова ''Дубровачки портрети'' објављеној [[1948]]. године у издању Српске књижевне задруге. У каснијој фази свог стварања претежно се окреће темама из привредне историје, а изучавање политичке историје оставља за скупове у иностранству где је обавио десетине радова прегледног карактера. Његови радови о привредној историји имају изузетно велики историографски значај због изношења низа, до тада, непознатих података о овој тематици. Заслугом Јорја Тадића, који је пријатељевао са француским историчарем Фернаном Броделом, Бродел је имао прилику да се упозна са серијама грађе у [[Дубровачки архив|Дубровачком архиву]], што га је инспирисало да почне да пише о "дугом трајању" у историји Медитерана као целини.
 
Био је један од најбољих [[Латински језик|латинских]] [[палеографија|палеографа]] свога времена. Изузетно је било његово познавање рукописа дубровачких канцелара и нотара [[средњи вијек|средњег века]]. Систематски је објављивао дубровачку архивску грађу (''Писма и упутства Дубровачке републике -{I}-, Прилози за историју здравствене културе старог Дубровника (заједно са Ристом Јеремићем), Дубровачка архивска грађа о Београд'' и ''Грађа о сликарској школи у Дубровнику -{XVIII—XVI}- века'' у два тома).