По једнима крст је оруђе за извршење смртне казне распињањем. Христ је једна од жртава овог оруђа. Постоји изрека: „Свако носи свој крст“. <ref>Група аутора, [[Мала енциклопедија Просвета]], Просвета, Београд, 1959</ref> Има и другачијих тумачења. Владика Петар I препоручује Црногорцима свештеника коме је дао свој крст „мјесто себе“. Крст је замјењивао живе људе, односно њихове потписе, као и мртве. Надаље, у шумадијском предијелу Јасеници је дрвеном крсту спремљеном за сахрану дјетета, навлачена комплетна дјечја гардероба. Вјеровало се да је тек тада спремно на вјечни пут. Латински и грчки крстови су заступљени на надгробном камењу, на преслицама и орнаментима у Србији, Босни, Херцегоовини и Црној Гори. Крстом или на њему обављало се заклињање. На крсту су се заклињали српски витезови у поласку на [[Косовска битка|бој на Косову]], [[Дубровник|Дубровчани]] [[Краљу Владислав Немањић|краљу Владиславу]]. Краљица [[Јелена Анжујска|Јелена]] поклонила је крст [[Манастир Сопоћани|манастиру Сопоћани]] и проклиње сваког ко би га узео. Крст је и чувар куће, чељади од болести, против демона и пожара. Крст чува усјеве. Постоје посвећена дрвета са урезаним крстовима на себи. Зову се записи. У заветном дану се код њих служи молитва. Крстови, надеље, представљају везу гроба и покојника у њему. Постоје и такозвани гранични крстови којима се означава посјед земље. 1049. године документ биљежи да је у ту сврху урезан „црквени и животворни крст“. Архиепископ [[Свети Сава|Сава Немањић]] 1192. године у Светој гори крстом обиљежава земљу коју је купио. Крстом су се означавали забрани, мјеста дозвољена за насељавање, опасна мјеста по живот човјека, клопке, трули прелази од брвана. Са крстом се рађало и умирало. За крст се праштало и убијало. Симбол крста се налази у [[грб]]овима и [[застава]]ма многих држава и организација. Крст се налази у симболу и у називу највеће међународне хуманитарне организације [[Црвени крст]]. Један део [[Београд]]а се назива „Црвени крст“ према крсту који је у 19. веку поставио београдски књиговезац и књижар [[Глигорије Возаровић]]. <ref name="Kozara" />
