Шарл Анри Сансон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Инфокутија биографија | име = Шарл Анри | презиме = Сансон | слика = Balza… |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 18:
}}
'''Шарл Анри Сансон''' ([[Француски језик|француски]]: Chevalier Charles-Henri Sanson de Longval; 15. фебруар
== Биографија ==
=== Рани живот ===
[[Датотека:Exécution de Louis XVI Carnavalet.jpg|250px|мини|лево|[[Погубљење Луја XVI]] ]]
Шарл Анри Сансон је био четврти по реду џелат у генерацији француских џелата. Његов прадеда, Шарл Сансон (1658-1695) био је војник у француској краљевској војсци. Именован је за париског џелата 1684. године<ref>Sargent, Lucius Manlius (1855); Dealings with the Dead, Vol. II, Dutton & Wentworth, MA, USA;
=== Каријера ===
Због парализе свога оца, Шарл напушта студије медицине и преузима посао џелата. Као џелат Шарл је био познат под надимком "Париски господин" (Monsieur de Paris). По други пут се оженио 10. јануара 1765. године са Маријом Аном Жугер. Са њом је имао двојицу синова: Анри (1767-1830) који је свога оца заменио као париски џелат и Габријел (1769-1792) који је такође касније постао џелат. Шарл Анри и његов стриц, Николас-Шарл Габријел Сансон, џелат из Ремса (1721-1795) залагали су се за увођење промена у погубљењу осуђеника како би се скратиле њихове муке и бол. Након језивог погубљења [[Роберт-Франсоа Дамијен|Роберта-Франсоа Дамијена]], атентатора на краља Луја, Анријев стриц је напустио положај џелата. Године 1778. Шарл Анри је званично добио крваво црвени капут, знак главног париског егзекутора. Тада је званично наследио свога оца. Сансон је вршио већину погубљења са својом шесторицом помоћника.
[[Датотека:Execution robespierre, saint just....jpg|250px|мини|лево|Погубљење Максимилијана Робеспјера након [[Термидорска реакција|Термидорске реакције]]]]
Шарл Анри Сансон је током свог живота погубио 2918 осуђеника, укључујући и краља Луја XVI<ref>
=== Гиљотина ===
Сансон је након окончања [[Француска револуција|Француске револуције]] одиграо значајну улогу у доношењу одлуке којом је гиљотина постала стандардни инструмент за извршење смртне казне у Француској. Лекар [[Жозеф Гиљотен]] представио је нову машину [[Антоан Луј|Антоана Луја]]. Прототип гиљотине први пут је тестиран 17. априла 1792. године у Бисетр болници у Паризу. Сансон је извршио инспекцију. Гиљотина је најпре испробана на луткама од сламе, касније на овцама и коначно, на људским лешевима. Сансон је руководио радом инспектора. [[Народна скупштина (Француска револуција)|Народна скупштина]] одобрила је коришћење гиљотине 25. априла 1792. године<ref>
=== Пензионисање и смрт ===
Постоји анегдота која говори да је Шарл Анри Сансон након пензионисања упознао [[Прво француско царство|цара]] [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона Бонапарту]] који га је упитао да ли још увек може мирно да спава након што је погубио више од 3000 људи. Сансон је [[Лаконија|лаконски]] одговорио: "Ако цареви, краљеви и диктатори могу да спавају мирно, зашто не би могао и џелат?". Шарл Анри Сансон је умро 4. јула 1806. године у Паризу. Сахрањен је у породичној гробници на [[Гробље Монмартр|гробљу Монмартр]].
== Види још ==
* [[Француска револуција]]
* [[Гиљотина]]
* [[Јакобинска диктатура]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Извори ==
* Robert Christophe: ''Les Sanson, bourreaux de père en fils, pendant deux siècles''. Arthème Fayard, Paris 1960.
* Guy Lenôtre: ''Die Guillotine und die Scharfrichter zur Zeit der französischen Revolution.'' Kadmos, Berlin. {{page|year=1996
* Hans-Eberhard Lex: ''Der Henker von Paris. Charles-Henri Sanson, die Guillotine, die Opfer.'' Rasch u. Röhring, Hamburg. {{page|year=1989
* Chris E. Paschold, Albert Gier (Hrsg.): ''Der Scharfrichter - Das Tagebuch des Charles-Henri Sanson (Aus der Zeit des Schreckens 1793-1794)''. Insel-Verlag, Frankfurt/M. 1989;. {{page|year=|id=ISBN 3-458-16048-5|pages=}}
* Henri Sanson: ''Tagebücher der Henker von Paris. 1685-1847.'' Erster und zweiter Band in einer Ausgabe, hrsg. v. Eberhard Wesemann u. Knut-Hannes Wettig. Nikol, Hamburg. {{page|year=2004
[[Категорија:Рођени 1739.]]
|