Дивља гуска — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене)
м (Разне исправке)
|status = LC
|status_system = IUCN3.1
|status_ref = <ref>{{cite journal | authors = [[BirdLife International]] | title = ''Anser anser'' | journal = [[IUCN Red List of Threatened Species]] | volume= 2012 | page = e.T22679889A40116131 | publisher = [[IUCN]] | year = 2012 | url = http://www.iucnredlist.org/details/22679889/0 | doi = 10.2305/IUCN.UK.2012-1.RLTS.T22679889A40116131.en | accessdate =
29 August 2016}}</ref>
|image =Greylag Goose - St James's Park, London - Nov 2006.jpg|image_width =
}}
 
'''Дивља гуска''' ({{јез-лат|Anser anser}}) је [[птица]] из породице [[Anatidae]]. Крзно јој је сиве и беле боје, кљун и ноге наранџасте боје. У питању је велика [[гуска]], дужина јој се креће од 74-91 cm, просечно тежи 3.3 kg. Широко је распрострањена (од [[Исланд]]а па све до [[Владивосток]]а) а презимљује у јужној [[Азија|Азији]]. Предак је [[Домаћа гуска|домаће гуске]].<ref name= job90>{{cite book | last= Jobling | first= James A | year= 2010| title= The Helm Dictionary of Scientific Bird Names | publisher = Christopher Helm | location = London | isbn = 978-1-4081-2501-4 |page pages= 48}}</ref>
 
Дивље гуске се гнезде око мочвара, језера и обалских острва. У гнезда полажу 3-5 јаја, женка лежи на јајима стим што се оба родитеља брину о младунчадима. Младунчад се одвајају од родитеља након годину дана. Зиму проводе близу водених станишта као што су ушћа, [[мочваре]] и поплављена поља, хране се травом и често и пољопривредним усевима.
 
== Таксономија ==
Дивља гуска је члан породице [[Anatidae]]. [[Карл фон Лине]] је први забележио и описао ову гуску 1758, две године касније француски зоолог Матурја Жак Барисон ({{јез-фр|Mathurin Jacques Brisson}}) премешта је у нови род [[Anser]]. Постоје две признате подврсте: западна подврста A. a. anser (пари се на [[Исланд]]у северној и централној Европи) и источна подврста A. a. rubrirostris (пари се у [[Румунија|Румунији]], [[Турска|Турској]], [[Русија|Русији]] и северној [[Кина|Кини]]). Дивља гуска се понекад укршта са другим врстама гуски као нпр. [[Branta leucopsis|белоликом гуском]] и [[Канадска гуска|канадском гуском]] и ретко са [[Црвенокљуни лабуд|црвенокљуним лабудом]].{{sfn|Carboneras|Kirwan|Garcia|2014}} Дивља гуска је једна од првих [[животиња]] које је [[човек]] припитомио, то се десило бар пре 3000 година у [[Стари Египат|старом Египту]], латински назив припитомљене врсте A. a. domesticus.<ref>{{cite book |last1=Hugo |first1=Susanne |editor1=Buckland, Roger |editor2=Guy, Gérard |title=Geese: the underestimated species |publisher=FAO Agriculture Department |year=2002 |chapter=Chapter 1: Origins and Breeds of Domestic Geese |chapterurl=http://www.fao.org/docrep/V6200T/v6200T0n.htm |issn=0254-6019 }}</ref> Пошто је домаћа гуска подврста дивље могу се без проблема укрштати а њихово [[потомство]] има особине и једне и друге [[врсте]].<ref>{{cite web |url=http://www.waterfowl.org.uk/keeping-geese.html |title=Domestic Geese |publisher=British Waterfowl Association |accessdate=2 June 2016}}</ref>
 
== Опис ==
== Референце ==
 
{{reflist|30em}}
{{reflist}}
{{извори}}
 
== Спољашње везе ==
363.220

измена