Асоцијација (заједница) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене
м Разне исправке
Ред 14:
Биљне популације формирају биљне заједнице (фитоценозе), а популације животиња животињске (зооценоза). Карактерни изглед – [[пејзаж]] – једног предела зависи од биљног покривача а унутар њега од биљних заједница (асоцијација), тако да је један од најважнијих предеоних елемената како у дивљој природи тако у човековој средини. И [[биом]]и се састоје од биљних заједница. Неки биоми су једноставни, као на пример [[пустиња]], док су други изузетно сложени, као на пример биоми [[Широколисне и мешовите шуме умерених предела|шумских заједница]]. На свако грубо мешање у структуру заједнице и на свако ометање [[природа]] (а тако и асоцијација) одговара променом у разноликости (види: [[бидиверзитет]]). Типично, свака непогодна и вештачка спољња интервенција на асоцијацију руши њену структуру, и доводи до смањења броја врста у њој, значи заједница постаје сиромашнија из погледа биолошке разноврсности.
 
Вертикални распоред популација у простору утиче на развиће слојева (стратума) карактеристичних за ту заједницу. Тај елемент асоцијација потиче од различите висине биљака и различитих еколошких потреба биљних и животињских популација. Највише нивоа има [[Шума|шумскaшумска заједница]] (крошња, жбуње и приземни слој).
 
Као и код биљака, и популације [[животиња]], [[гљива]] па чак и [[Микроорганизам|микроорганизама]] формирају слојеве у зависности од најадекватније међусобне организиције. Један од елемената који највише утиче на стратификацију је конкуренција за светлост и као резултат тога популације се и хоризонтално организују у јасно раздвојене целине.