Мери Шели — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 84:
{{цитат|Видела сам бледог студента порочних вештина како клечи покрај ствари коју је саставио. Видела сам грозну опсену испруженог човека, и онда, помоћу рада неког снажног мотора, он је показао знаке живота и покренуо се мучним, полувиталним знацима живота. Застрашујуће, него како; крајње застрашујућа била би последица настојања било ког човека да се руга чудесном механизму Створитеља света.<ref>Quoted in Spark, 157, from Mary Shelley's introduction to the 1831 edition of ''Frankenstein''.</ref>{{напомена|Симор тврди да докази се из Полидоријевих дневника супротстављају са Мерином тврњом да је она сама дошла на идеју (157).}}}}
Она је почела да пише, с намером да створи кратку причу. Уз охрабрење свог супруга, она је проширила причу у роман под називом ''[[Франкенштајн или модерни Прометеј]]'' ({{јез-ен|Frankenstein: or, The Modern Prometheus}}) који је објављен 1818. године.<ref>Bennett, ''An Introduction'', 30–31</ref><ref>{{harvnb|Sunstein|1991|p=124}}</ref> Она је касније описала то лето у [[Швајцарска|Швајцарској]] као моменат „када је први пут прешла из детињства у живот”.<ref name="Sunstein, 117"/> Прича њеног романа коришћена је као основа за бројне касније приче и филмове.
Септембра 2011. године, астроном [[Доналд Ослон]] је, посетивши вилу на Женевском језеру годину дана раније и размотривши податке о покретима месеца и звезда, закључио да се њен „сан на јави” одиграо између „два и три сата после поноћи” дана 16. јуна 1816. године, неколико дана након што је
=== Ауторство над ''Франкенштајном'' ===
| |||