Мери Шели — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 112:
Током лета 1822. године, трудна Мери се је заједно са Персијем, Клер и Едвардом и Џејн Вилијамс преселила у изоловану Вила Магни, на обали мора близу засеока [[Сан Теренцо]] у заливу Леричи. Када су се настанили, Перси је Клер саопштио лоше вести да је њена ћерка Алегра преминула од тифуса у манастиру [[Бањакавало]].{{sfn|Spark|1987|p=79}}{{sfn|Seymour|2000|p=292}} Мери је била растројена и несрећна у скученој и забаченој Вила Магни, коју је чак сматрала тамницом.<ref>Seymour, 301. Holmes, 717</ref><ref>{{harvnb|Sunstein||p=216}}</ref> Она је 16. јуна побацила, изгубивши притом толико крви да је умало преминула. Уместо да чекају доктора, Перси ју је потопио у каду са ледом како би зауставио крварење — поступак за који му је доктор касније рекао да је спасао Мерин живот.<ref>Gittings & Manton, 71.</ref> Ствари се тог лета нису баш најбоље одвијале између Мери и Персија. Наиме, он је све више времена проводио са Џејн Вилијамс уместо са својом депресивном и исцрпљеном женом.<ref>{{harvnb|Holmes||p=725}}</ref><ref>{{harvnb|Sunstein||pp=217–218}}</ref><ref>{{harvnb|Seymour|2000|pp=270–73}}</ref> Већи део кратких песама које је Перси написао у Сан Теренцу биле су посвећене Џејн, а не Мери.
Обала је Персију Шелију и Едварду Вилијамсу пружила прилику да уживају у њиховој „савршеној летњој играчки”, новој једрилици.<ref>Gittings & Manton, 71</ref><ref>{{harvnb|Holmes||p=715}}</ref> Брод су били дизајнирали [[Денијел Робертс]] и Едвард Трилони, Бајронов обожавалац који се овом друштву придружио јануара 1822. године.<ref>{{harvnb|Seymour|2000|pp=283–84, 298}}</ref> Дана 1. јула исте године, Перси Шели, Едвард Елеркер Вилијамс и капетан Денијел Робертс испловили су јужном обалом ка [[Ливорно|Ливорну]]. Тамо је Перси разговарао са Бајроном и Лијем Хантом о покретању радикалног часописа који би се звао ''Либерал''.<ref>{{harvnb|Holmes||p=728}}</ref> Шели и Вилијамс су 8. јула кренули на повратак до Леричија заједно са њиховим, осамнаестогодишњим, чамџијом Чарлсом Вивијаном.<ref>{{harvnb|Seymour|2000|p=298}}</ref> Они никада нису стигли на циљ. Писмо које је стигло од Ханта упућено Шелију, а послато у Вила Магни, датирано на 8. јул, садржало је следеће речи: „молим те пиши нам и реци нам како си стигао кући, пошто су нам рекли да је била олуја након што сте ви испловили у понедељак, веома смо забринути”.<ref name="Maria Gisborne 1815">Letter to Maria Gisborne, 15 August 1815, ''Selected Letters'', 99.</ref> Мери је касније прокоментарисала тренутак када је прочитала писмо: „Папир ми је испао из руку; задрхтала сам”.<ref name="Maria Gisborne 1815"/> Она и Џејн Вилијамс очајнички су пожуриле до Ливорна, а потом до [[Пиза|Пизе]], како би се увериле да су им мужеви још увек живи. Десет дана након олује, три тела испловила су на обалу близу [[
=== Повратак у Енглеску и књижевна каријера ===
| |||