Википедија

Српски средњовековни градови — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Разне исправке; козметичке измене
{{сређивање|унутрашње везе}}
Ред 1:
{{сређивање|унутрашње везе}}
'''Српски средњовековни градови''' су се развијали и настајали у периоду кнежевства, краљевства, царства и периоду пропасти српске државе.Српски средњовековни градови су настајали и развијали се под специфичним природним, друштвеним, економским и политичким условима.
== Настанак и друштвени развој српских средњовековних градова ==
Настанак и развој градских насеља у средњовековној Србији, представља важан знак развоја Србије. Урбанизација, па била она тако спора и стидљива, је важан показатељ друштвеног развоја. Са урбанизацијом Србије многи друштвени односи се мењају. Настаје нови друштвени слој – грађанство, које представља весника новонастајућих капиталистичких друштвених односа и весника полагане смрти старих, феудалних друштвених односа. Привреда градских насеља – рударство, занатство, трговина, омогућавају богаћење грађанства и постепено продирање капитализма и урушавање феудалне привредне и друштвене структуре која се као таква није могла одржати.
 
== Типови српских средњовековних градова ==
Српске средњовековне градове можемо поделити у три групе:
* Приморски – Бар, Будва, Котор
Ови градови представљају парадигму самосталности и личне слободе грађана. Имали су тачно одређену територију, градске статуте, судије, чиновнике.
Линија 11 ⟶ 13:
* Градови у унутрашњости (византијски, погранични и најмлађи градови у Србији) – Ниш, Липљан, Призрен, Скопље, Штип
Природни услови су одредили облик, величину, место и материјал од кога ће градови бити саграђени али природа је поклањајући рудна лежишта омогућила економски узлет и просперитет неких градова.
 
== Сталешка структура градова ==
Сталешка шароликост је бојила градску стварност. Градско становништво је чинило племство и свештенство, слободно становништво и робови. Више и богато племство је одиграло прилично значајну улогу у урбанизацији средњевековне Србије јер су веома често зидали градове из којих су управљали. Слободно градско становништво су чинили трговци, занатлије, учитељи, писари, лекари, чиновници гадске управе, сликари у служби владара, властеле или богатих грађана. О постојању и развоју српског средњевоковног грађанства постоје различита мишљења у научним круговима . Разлог је недостатак извора који би бацили светлост на решавање овог питања. Теодор Тарановски сматра да су се у доба Немањића под грађанством подразумевали сви градски становници, припадници различитих друштвених сталежа. Такође наводи да се у Душановом законику о грађанству говори само када се наводи припадништво становника неком граду и њихове обавезе, дажбине, давања.<ref name="ТТ">{{cite book|last=Тарановски|first=Теодор|title=Историја српског права у Немањићкој држави|year=1996|publisher=Службени лист СРЈ|location=Београд}}</ref> Професор Момчило Спремић сматра да се српско грађанство развило у XV веку и да су његово језгро и покретачку снагу чинили трговци, занатлије, предузетници у рударству.<ref name="МС">{{cite book|last=Спремић|first=Момчило|title=Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба|year=1994|publisher=СКЗ|location=Београд}}</ref> Професор Сима Ћирковић сматра се у градовима у унутрашњости Србије грађанство као заједница слободних и независних грађана са посебним правима, интерсима, потребама није могло развити због великог броја странаца који су имали правни статус и привилегије као у својим матичним градовима (из којих су потицали).<ref name="СЋ">{{cite book|last=Ћирковић|first=Сима|title=Работници, војници, духовници|year=1997|publisher=Еквилибријум|location=Београд}}</ref> Како год, појава грађанства је означила постепено укидање феудалних друштвених односа.
 
== Етничка структура градова ==
Са развојем рударства, развијају се и трговина и неке врста заната, развија се градска привреда. Развој градске привреде отворио је „градске капије“ етнички и социјално хетерогеној популацији. Разноврсне етничке групе које су насељавале приморске, рударске и градове у унутрашњости су чинили Срби, Саси, Турци, Грци, Италијани, Арбанаси. Странци су чинили важан део градског становништва. Својим начином живота, културом, традицијом и обичајима врше утицај на живот домаћег становништва. Странци су утицали на уређивање и организовање градске привреде, комуналије, администрацију и управу, правни систем, ширење хришћанства, стил живота.
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==
* [https://srpskaistorija.wordpress.com/category/%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8/ Средњовековни градови]
 
[[Категорија:Тврђаве у Србији]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Српски_средњовековни_градови”