[[Датотека:Medieval Bosnian State Expansion.svg|250px|мини|Доњи Крајеви као део Босанске бановине]]
Најстарији познати припадник породице Хрватинића је [[Стјепан Хрватинић]] по коме је род најпре носио назив "Стјепанићи„Стјепанићи"<ref>Шишић (1902). стр. 6—7</ref>. Стјепан је имао сина Хрватина. Година рођења Хрватина није позната. Рођен је у другој половини 13. века да би, приликом очеве смрти 1301. године, био већ у зрелој доби. Његов отац је вероватно кнез који је владао Доњим Крајевима током владавине босанског бана [[Матеј Нинослав|Матеје Нинослава]] и [[Угарско краљевство|угарског]] краља [[Бела IV|Беле IV]], сина [[Андрија II Арпадовић|Андрије Арпада]]. У једној повељи из 1299. године Хрватин, његова браћа и синови, јављају се као сродници породице [[Шубићи|Шубић]] односно [[Павле I Шубић|Павла Шубића]] и његовог брата [[Младен I Шубић|Младена]]. Вероватно је постојала нека женидбена веза између Шубића и Хрватинића<ref name="automatski generisano4">{{harvnb|Шишић|1902|p=7}}</ref>. У Угарској се након смрти [[Ладислав IV Куманац|Ладислава IV Куманца]] води борба око круне између [[Андрија III Млечанин|Андрије III Млечанина]] (из династије [[Арпад]]) и [[Карло Мартел Анжујски|Карла Мартела]] (из династије [[Анжујци|Анжујаца]]). Карло Мартел је имао сина, [[Карло Роберт|Карла Роберта]], који је после очеве смрти (1295) наставио борбу за престо<ref>ИСН (1999). стр. 448—9</ref>. Хрватин стаје на страну Анжујаца због чега му је 14. јула 1299. године [[Карло II Напуљски]], деда Карла Роберта, издао повељу којом му је потврдио управу над Доњим Крајевима. Ова одлука Карла Напуљског подстакнута је и добрим односима који су владали између Хрватина Стјепанића и Павла Шубића<ref name="automatski generisano4" />. Хрватинићи су као вазали Шубића управљали својим територијама. У повељи се Хрватин помиње са титулом "„[[кнез]]а". Међутим, мир није установљен јер је Андрија Млечанин са севера, из [[Славонија|Славоније]], вршио упаде на непријатељску територију управо преко Доњих Крајева те је тако угрожавао мир Стјепану и његовим синовима. [[Босанска бановина|Босански]] бан [[Стефан I Котроманић|Стефан Котроманић]] није представљао претњу по Хрватина. Прави владар Босне био је Павле Шубић који од 1299. године носи и титулу "господара„господара" док његов млађи брат Младен носи банску титулу упоредо са Котроманићем. Између Котроманића и Младена Шубића је 1301. године вођена битка чији исход није познат. Највероватније Младен односи победу јер исте године покреће прави [[крсташки рат]] против босанских јеретика ([[Богумили у Босни|богумила]])<ref name="automatski generisano3">{{harvnb|ИСН|1999|p=449}}</ref>. Хрватина је као de inferioribus Bosne comes је Павле као свог вазала потврдио за кнеза Доњих Крајева повељом у [[Скрадин]]у од 2. фебруара 1301. године<ref name="automatski generisano1">Хрватски биографски лексикон</ref>. Обећао му је мир, сигурност и заштиту од непријатеља у замену за верну службу<ref name="automatski generisano2">{{harvnb|Шишић|1902|p=8}}</ref>. Хрватин Стјепанић је био присталица [[Црква босанска|цркве босанске]]. Између Хрватина и Младена морало је доћи до сукоба. Младен отима Хрватину неке територије Доњих Крајева. Хрватинићи су се за помоћ обратили Павлу, глави породице, те је 30. марта 1304. године дошло до измирења у једном сплитском [[Фрањевачки ред|фрањевачком]] манастиру. Повељом која је том приликом донета Хрватину и његовој браћи Павле гарантује да Младен и остали Шубићи неће нападати територију Доњих Крајева. Младен је убијен већ у јесен исте године у сукобу са босанским јеретицима<ref name="automatski generisano3" />. Могуће да је Хрватин имао удела у организовању убиства. Павле је провалио у Босну и на бански престо поставио свог сина [[Младен II Шубић|Младена II]]<ref>Војна енциклопедија 9 (1972). стр. 634.</ref>. Хрватину је повељом од 21. фебруара 1305. године Павле потврдио права која је стекао повељом из претходне године. Хрватинова браћа се не помињу у овој повељи<ref name="automatski generisano2" />. Хрватинићи се у наредном периоду не појављују у историјским изворима. Тек након смрти Павла Шубића (јун 1312) и неуспеха бана Младена II под Скадром сазнајемо о овој породици. Она је тада поново стала на страну противника Младена II. Против Младена је устао и [[Краљевина Србија у средњем вијеку|српски]] краљ [[Стефан Милутин]]. Наиме, у Србији је 1311. године окончан десетогодишњи грађански рат између Милутина и његовог брата, [[Сремска земља|сремског]] краља [[Драгутин Немањић|Драгутина]]. Браћа већ следеће, 1312. године, заједно учествују у походу против Младена II Шубића. О томе нам је податке оставио [[архиепископ Данило]] у свом делу "Житија„Житија краљева и архиепископа српских". Међутим, ток овог рата није познат{{sfn|ИСН|1999|p=455}}. Отприлике у исто време када и Павле, умире и глава породице Хрватинића, Хрватин Стјепанић{{sfn|Шишић|1902|p=9}}. Није позната година његове смрти, али је умро свакако пре 1315. године када се помиње као покојни.
Поуздано се зна да је Хрватин држао Кључ у жупи [[Баница|Баници]] по коме је, као својој престоници, добио надимак "Кључки„Кључки", како га у повељама издатим његовом сину Вукославу назива босански бан [[Стефан II Котроманић]]. Према непотпуном натпису пронађеном у селу [[Осретци|Осретку]] код [[Кулаши|Кулаша]], Хрватин Стјепанић је имао свога писара, дијака кнеза Хрватина<ref name="automatski generisano1" />.
