Доњи Краји — разлика између измена

Из времена владавине бана [[Пријезда I Котроманић|Пријезде]] (око 1250 – око 1287) имамо више података о Доњим Крајима. Још на почетку владавине Пријезда је морао признати Белино заузимање земаља Усоре и Соли и формирање [[бановина Усора и Соли|бановине]] на челу са [[Ростислав Михаиловић|Ростиславом Михаиловићем]]{{sfn|Мргић|2008|p=58}}. Угарски краљ му је даровао жупу Новаке у Славонији{{sfn|Мишић|2014|p=35}}. Писмо угарског краља папи [[Иноћентије IV|Иноћентију IV]] указује на могући рат који је 1253. године вођен између Беле и Пријезде. Под влашћу босанског бана остале су земље Босна и Доњи Краји, а ширење ка северу је онемогућено. Повељом из 1287. године бан Пријезда је, заједно са синовима, Стефаном, Вуком и Пријездом, даровао целу жупу [[Земуник (жупа)|Земуник]] своме зету, најстаријем сину [[СтефанСтјепан III Бабонић|Стефана Бабонића]], славонског бана. Ова великашка породица владала је територијама јужно од Саве, непосредно уз границу са Босном. [[Радослав Бабонић]] је као зет босанског бана управљао жупама [[Глаж]], [[Врбас (жупа)|Врбас]] и [[Сана (жупа)|Сана]] у Доњим Крајима. Из текста повеље видимо да је ово била баштина бана Пријезде; он ју је добио од својих претходника. Присуствовање Пријездиних синова било је обавезно, будући да се њима одузимао део наслеђа. Породица [[Бабонићи|Бабонић]] је до 1314. године управљала и жупом Врбањом у Доњим Крајима као и над појединим жупама у Усори. Првобитна територија земље Доњи Краји се са жупа Ускопље, Пливе и Луке проширила низ Врбас обухватајући жупе Земуник и [[Врбањ (жупа)|Врбањ]]<ref>{{harvnb|Мргић|2002|pp=39-40}}</ref>.