Доњи Краји — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
Ред 25:
О постојању више земаља у Матејиној држави сведочи и његова повеља издата [[Дубровачка република|Дубровчанима]] 1240. године. Бан гарантује дубровачким трговцима сигурност у земљама којима су владали бан и његови синови. У повељи из 1249. године се као сведоци наводе [[казнац]]и [[Грдомил (казнац)|Грдомил]], Семијан и Белхан. Судећи по редоследу набрајања, Грдомил је био главни, велики казнац, задужен за убирање прихода у земљи Босни. Остала два казнаца су свакако прикупљали приходе у преостале две земље: Усором (са Солијем) и Доњим Крајима{{sfn|Мргић|2002|p=37}}.
 
Из времена владавине бана [[Пријезда I Котроманић|Пријезде]] (око 1250 – око 1287) имамо више података о Доњим Крајима. Још на почетку владавине Пријезда је морао признати Белино заузимање земаља Усоре и Соли и формирање [[бановина Усора и Соли|бановине]] на челу са [[Ростислав Михаиловић|Ростиславом Михаиловићем]]{{sfn|Мргић|2008|p=58}}. Угарски краљ му је даровао жупу Новаке у Славонији{{sfn|Мишић|2014|p=35}}. Писмо угарског краља папи [[Иноћентије IV|Иноћентију IV]] указује на могући рат који је 1253. године вођен између Беле и Пријезде. Под влашћу босанског бана остале су земље Босна и Доњи Краји, а ширење ка северу је онемогућено. Повељом из 1287. године бан Пријезда је, заједно са синовима, Стефаном, Вуком и Пријездом, даровао целу жупу [[Земуник (жупа)|Земуник]] своме зету, најстаријем сину [[СтефанСтјепан III Бабонић|Стефана Бабонића]], славонског бана. Ова великашка породица владала је територијама јужно од Саве, непосредно уз границу са Босном. [[Радослав Бабонић]] је као зет босанског бана управљао жупама [[Глаж]], [[Врбас (жупа)|Врбас]] и [[Сана (жупа)|Сана]] у Доњим Крајима. Из текста повеље видимо да је ово била баштина бана Пријезде; он ју је добио од својих претходника. Присуствовање Пријездиних синова било је обавезно, будући да се њима одузимао део наслеђа. Породица [[Бабонићи|Бабонић]] је до 1314. године управљала и жупом Врбањом у Доњим Крајима као и над појединим жупама у Усори. Првобитна територија земље Доњи Краји се са жупа Ускопље, Пливе и Луке проширила низ Врбас обухватајући жупе Земуник и [[Врбањ (жупа)|Врбањ]]<ref>{{harvnb|Мргић|2002|pp=39-40}}</ref>.
 
[[Стефан I Котроманић]] (око 1290 – 1310) је у почетним годинама своје владавине делио власт са братом Пријездом. Уживао је подршку [[Сремска земља|сремског]] краља [[Драгутин Немањић|Драгутина Немањића]] са чијом [[Јелисавета Немањић|ћерком]] је био ожењен. Драгутин је од угарске краљице [[Јелисавета Куманка|Јелисавете]] добио на управу [[Мачванска бановина|Мачванску бановину]] и бановину Усору и Соли (1284) те се његова територија простирала приближно од ушћа Колубаре до ушћа Врбаса<ref>Лазаревић (1990), [http://istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/GLASNIK%2025/Glasnik%2025%20Dragana%20Lazarevic.pdf пдф]</ref>{{sfn|Станојевић|1936|p=7}}. Држава Стефана Котроманића нашла се крајем 13. века на удару брибирских кнезова из породице [[Шубићи|Шубић]]. Глава породице био је [[Павле I Шубић]]. Драгутин је у то време био ангажован у рату са братом [[Милутин Немањић|Милутином]], [[Српска краљевина|српским]] краљем. Павле је 1299. године узео титулу господара Босне постављајући на бански престо брата [[Младен I Шубић|Младена I]]. Стефан је потиснут до Дрине где се задржао до своје смрти 1310. године. Босанска властела одбила је да призна његовог сина Стефана II за бана те се Јелисавета морала склонити у Дубровник. Након погибије Младена I у сукобу са босанским јеретицима, на бански престо се попео његов сестрић [[Младен II Шубић|Младен II]] (1304-1322){{sfn|ИСН|1999|p=449}}.