Стефан Штиљановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м popunjavanje kutijice; козметичке измене |
||
Ред 8:
| место_рођења = [[Паштровићи]]
| држава_рођења = [[Зета]]
| датум_смрти = [[1543]].<!-- nema na wikidata -->
| место_смрти = [[Датотека:Baranya_coatofarms.jpg|20п]] [[Шиклош]]
| држава_смрти = [[Барања (жупанија)|Барања]]
Ред 31:
У манастиру Шишаштовац је постојао је култ св. Стефана Штиљановића. У [[Панагирик]]у манастира Шишатовац из [[1545]]. године постоји један кратак запис који каже: „Ова света и божанствена књига која се зове Панагирик, манастира Шишатовца храма Рођења Пресвете Богородице, где нетљене мошти почивају светог и праведног и дивног Стeфана Штиљановића, српског деспота“.
Најупечатљивије предање о Стефану Штиљановићу забележено је у приповеци Скочидјевојка - Приповијест паштровска измаком петнаестог вијека, коју је забележио паштровски
{{цитат|<small>''Стефан ce родио и живео y Бечићима, на самој обали наспрам острва Св. Николе. Био je кнез и најбогатији међу Паштровићима. Рано je остао удовац. Помогао je манастире и саградио манастир Прасквицу и цркву Св. Николе код Бечића. Одлучивши да ce одсели опростио ce од ратачког игумана Серафима, поверивши му своју опоруку и жељу да сво имање подели манастиру Прасквици и Св. Николи y Паштровићима. Затим ce на скупштини опростио од народа и отишао y Херцеговину, Хрватску, па y Срем. После њега Паштровићи више нису бирали кнеза, чувајући успомену на Стефана Штиљановића.''</small>}}
Ред 38:
== Литература ==
* {{cite journal|url=http://www.inisbgd.co.rs/celo/2012_1.pdf|title=Радослав Грујић о преносу моштију српских светитеља априла 1942. године из НДХ У окупирану Србију|first=Александар|last=Стојановић|place=Београд|year=2012|journal=Токови историје|volume=1|editor=Франко Ћорић|publisher=Институт за новију историју Србије|issn=0354-6497|ref=harv}}
* {{cite journal|url=http://www.heritage.gov.rs/cirilica/Download/Saopstenja/Saopstenje-XVII-1985/Saopstenje_XVII_1985_Lik_Stefana_Stiljanovica.pdf|title=Лик Стефана Штиљановића y српској уметности XVII - XIX века|first=Радојка|last=Зарић|place=Београд|year=1985|journal=Саопоштење|volume=XVII|publisher=Републички завод за
заштиту споменика културе|ref=harv}}
== Види још ==
| |||