Либан — разлика између измена

| име државе = Либанска Република

| изговор изворног имена државе = <small>الجمهوريّة اللبنانيّة<br />Al Jumhuriyah Al Lubnaniyah<br />La République Libanaise</small>

| име генитив = Либана

| положај =Lebanon in its region.svg

| застава = Flag of Lebanon.svg

| грб = Coat of Arms of Lebanon.svg

| мото = Koullouna Lil Watan, Lil Oula wal'Allam<br /> Nous sommes tous pour le pays, la sublimation et le drapeau!<br /> (Превод: „Сви ми! За домовину, за славу, за заставу“)

| службени језик = [[Арапски језик|арапски]] и [[Француски језик|француски]]

| главни град = [[Бејрут]]

| председник државе множина = Председници

| председник државе = Председник

| председник државе особа = Мишел Сулејман

| председник владе особа = Тамам Салам

| површина поредак = 166

| површина = 10.452

| воде = 1,6

| становништво поредак = 119

| становништво = 4.467.000 <ref>The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. стр. 51–55. Retrieved 11 August 2013. [http://esa.un.org/unpd/wpp/Documentation/publications.htm]</ref>

| година пописа = 2015

| густина становништва = 358

| независност = [[26. новембар]]а [[1941]].

| валута = [[Либанска фунта]]

| стоти део валуте = 100 центи

| временска зона = +2 до +3

| химна = [[Химна Либана|Kulluna li-l-Watan li-l-Ula li-l-Alam]]

| домен = [[.lb]]

| позивни број = 961

| коментар = |

Земља Блиског истока, Либан је оивичен на западу [[Средоземно море|Медитераном]]. Дужина либанске обале је 225 километараkm. Површина земље је 10452 км², од којих је 10230 км² копно.

Либан се граничи са [[Сирија|Сиријом]] на 375 километараkm дугачкој граници на северу и истоку, а са [[Израел]]ом на југу у дужини од 79 километараkm. Границу са Израелом су [[Организација уједињених нација|УН]] дефинисале као важећу, осим мале територије ''фарме Шеба'' која се налази на [[Голанска висораван|Голанској висоравни]]. За њу Либан тврди да припада њему, али ју је окупирао Израел који тврди да припада [[Сирија|Сирији]]. УН су потврдиле да ова територија не припада Либану, али [[Хезболах]] и дан данас користи ову територију за лансирање повремених напада на суседни Израел.

Уску и испрекидану приобалну равницу формирали су морски седименти и речни наноси ([[алувијум]]). Плодно тле се смењује са подручјима песковитих увала и каменитих плажа. Планина Либан се оштро уздиже паралелно медитеранској обали и ствара ланац гора од [[кречњак]]а и [[пешчар]]а који се протеже скоро целом дужином земље. Планински ланац варира у ширини од 10 до 56 километараkm. Испресецан је уским и дубоким кланцима. Највиши врх планине Либан је на 3088 метара изнад нивоа мора. То је врх Курнат ал Савда (-{Qurnat as Sawda'}-) у северном Либану. Планине се даље полако спуштају ка југу, где се поново уздижу ка врху Санин (-{Sannine}-) на 2695 метара. Долина реке Бекаа се налази између планине Либан на западу и планина Антилибан на истоку. Она је део система [[Велика раседна долина|Велике раседне долине]]. Долина је дуга 180 километараkm и широка 10 до 26 километараkm. Њено плодно тле је [[Алувијални нанос|алувијалног]] порекла. Антилибанске планине се простиру паралелно планини Либан. Њихов највиши врх је Хермон на 2814 метара надморске висине.

Најважнија река Либана је 145 километараkm дуга река [[Литани]]. Она извире у долини Бекаа западно од [[Баалбек]]а, а улива се у Средоземно море северно од [[Тир]]а.

Након Арапско-израелског сукоба [[1948]]. године, Либан је постао уточиште 110.000 избеглица из [[Британски мандат над Палестином|Палестине]] који су пребегли из [[Израел]]а. Додатни број палестинских избеглица је дошло у Либан након новог [[Шестодневни рат|арапско-израелског сукоба]] [[1967]]. године и [[Црни септембар|Црног септембра]]. [[1975]]. године број је достигао преко 300.000 избеглица које је предводио [[Јасер Арафат]], који је истовремено био и на челу [[Палестинска ослободилачка организација|Палестинске ослободилачке организације]]. Током раних [[19701970е|1970—их]].их година, тензије су порасле услед великог броја палестинских избеглица на југу земље. У самом почетку дошло је до сукоба палестинских избеглица и Либанаца који су припадали левици. Током сукоба, сукобљене стране су добијале дефинисанији облик, те су на једној страни сукоба били [[хришћанство|хришћани]], на челу са Бачир Гемајелом, док су на другој страни биле палестинске избеглице, муслимани сунити и Друзи. Грађански рат који је непосредно уследио је оставио нацију без икакве организационе власти.