Пере IV од Арагона — разлика између измена

Године 1336. од оца Алфонса Доброћудног је наследио Краљевину Арагон, али његов брат будући Ђауме III од Мајорке је добио Мајорку. Пере се крунисао у Сарагоси за арагонског краља, али без епископа, који је по наредби папе Бенедикта XII (1334 — 1342), одбио да га крунише. После тога Пере је отишао на крунисање у Валенсији, али морао је да се заустави у Лериди, да му каталонски племићи дају заклетву да ће га верно служити. Пошто је Пере хтео да се крунише у Валенсији, а не у Барселони, као што је радио његов отац и многи пре њега, у Барселони је дошло до незадовољства. Ти сукоби су се смирили тек 1338. године.{{чињеница|date=01. 2017.}}

Кад је видео да не вреди више одуговлачити, Пере је у фебруару 1343., кренуо на Мајорку. Прва битка била је кастиљска опсада Алхесираса. На крају су Мартнинди били приморани да се повучу из града. После тога Пере је над Ђаумеом извојевао победу у бици код Санта Понсеа. У мају освојио је сва Балеарска острва. Ђауме је после Переовог повратка у Барселону звао папу Климента у помоћ, али папа није могао да му помогне. Ипак те Переове победе нису докрајчиле Мајорку, која је пала тек следеће године. После Ђаумеове смрти 1349. године, један део Мајорке су освојили Французи. Пере због овог рата са Мајорком није обраћао пажњу на источне делове своје краљевине па су ђеновљани искористивши то освојили велики де Сардиније. Пере је после освајања Мајорке склопио мир са Ђеновљанима, али тај мир није био повољан за Арагон. У бици код Епила 1348/9. победио је Французе и убио Ђаумеа.{{чињеница|date=01. 2017.}}

Око 1340. године у Арагону је дошло до побуне барона. Узрок те побуне био је проблем наследства, јер је Пере имао само једну кћерку, Констанцу, а самим тим наследник је био Ђауме од Ургела, краљев брат. Године 1357. Пере је проглесто Констанцу за своју наследницу и тражио је да се сви његови вазали закуну констанци на верност. Ђауме, као и многи други вазали одбили су то. Ђауме је онда почео да скупља војску против Арагона, и успео је да скупи већу војску него Пере. Та војске је без икакве муке освојила Сарагосу, али Ђауме је 15. новембра изненада умро. Тада је у Арагону настао грађански рат у коме је заробљен и сам Пере и затворен је у тамницу у Валенсији. Пере је некако успео да побегне, скупи војску и у 1348. години освајањем Сарагосе угуши побуну. Питање наследства решено је тек 27. децембра 1350. године, када је рођен син наследник [[Ђоан I од Арагона]].{{чињеница|date=01. 2017.}}

У Кастиљи је народ почео све више да прелази на Енрикеову страну. Пере је у савезу са Французима и кастиљском побуњеницима збацио Педра и прогнали га у Гијан. Енрике се званично прогласио краљем 1366. године. Да би се одужио савезницима дао им је благо у неограниченим количинама.{{чињеница|date=01. 2017.}}

Њима се придружио син последњег краља Мајорке и титуларни краљ те државе, [[Ђауме IV од Мајорке]], са сестром Изабелом од Мајорке. Они су се у Нарбону спремали за напад на Русијон и Серданс. Пере је у то време био у веома рђавој ситуацији пошто је неуспешно ратовање на Сардинији потпуно испразнило државну. Уз помоћ Анжујаца је измолио за мир који је већ до пролећа идуће године био склопљен.{{чињеница|date=01. 2017.}}

[[Краљ]] [[Луис од Сицилије]] је умро [[1377]]. године, а за наследника је оставио своју кћерку Марију. Пере, који је био у крвном стротсрву са Луисом се одмах потужио папи Гргуру XI (1370 — 1378) да је требало да наследи Сицилију, али папа није предузео ништа. Још је и претио Переу да ће га екскомуницирати (искључити из цркве), ако нападне Сицилију. Пере се није много обазирао на то и већ 1378. са својом великом флотом је напао Сицилију. Марија је са 4 барона организовала одбрану, сицилије, али узалуд. После освајања Сицилије Пере, се због тешке ситуације у земљи није задржавао на том острву, него је тамо за владара поставио свог сина Мартина, који је владао као преставник оца. Мартин је освојио Атину и Неопатрију. На Балканском полуострву Пере је имао два имућна противника [[Јован V Палеолог]] и драчки маршал-капетан [[Карло III Напуљски]], па је Мартину послао флоту. Пере је после тога склопио савез са Млечанима. На сабору арагонске господе у Барселони у јуну 1380. године, Пере се одрекао Сицилије у корист сина Мартина. Међутим ни помоћ Млечана није била довољна да се угуши Маријина побуна на Сицилији. Побуна је угушена тек када се Мартинов син [[Мартин I од Сицилије]] (Мартин Млађи) оженио Маријом, али то се десило тек 1396., после Переове смрти.{{чињеница|date=01. 2017.}}