Пере IV од Арагона — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox8}}
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}{{сређивање|Додавање викивеза, пребацивање у перфекат}}
{{bez_izvora}}
{{сређивање|Додавање викивеза, пребацивање у перфекат}}
{{Инфокутија владар
| име = Пере IV од Арагона
Линија 30 ⟶ 29:
 
== Долазак на власт ==
Године 1336. од оца Алфонса Доброћудног је наследио Краљевину Арагон, али његов брат будући Ђауме III од Мајорке је добио Мајорку. Пере се крунисао у Сарагоси за арагонског краља, али без епископа, који је по наредби папе Бенедикта XII (1334 — 1342), одбио да га крунише. После тога Пере је отишао на крунисање у Валенсији, али морао је да се заустави у Лериди, да му каталонски племићи дају заклетву да ће га верно служити. Пошто је Пере хтео да се крунише у Валенсији, а не у Барселони, као што је радио његов отац и многи пре њега, у Барселони је дошло до незадовољства. Ти сукоби су се смирили тек 1338. године.{{чињеница|date=01. 2017.}}
 
== Први брак ==
Линија 39 ⟶ 38:
Мајорка је у то време била вазал Арагона, али Пере је постао љубоморан на Ђаумеа јер се под његомов влашћу Мајорка развила у успешну трговачку државу. До рата је тек дошло 1339. године, када је Ђауме почео да кове златнике са својим ликом. На страни Мајорке био је марниндски [[калиф]] [[Абу ал-Хасан]], а на страни Арагона кастиљски краљ [[Алфонсо XI од Кастиље]]. Године 1341. Арагону се због спора са Мајорком, око Монпељеа, придружила и Француска, али Ђауме је Французима уступио тај град и они су прешло на страну Мајорке. Пошто није хтео да поквари односе са Француском, Пере је на сабору у Барселони ослободио Ђаумеа од вазалства према Арагону. Пере је почео да прогони ковачнице у Сердансу и Русијону. На интервенцију папе Климента VI (1342 — 1352), Пере је морао да престане.
 
Кад је видео да не вреди више одуговлачити, Пере је у фебруару 1343., кренуо на Мајорку. Прва битка била је кастиљска опсада Алхесираса. На крају су Мартнинди били приморани да се повучу из града. После тога Пере је над Ђаумеом извојевао победу у бици код Санта Понсеа. У мају освојио је сва Балеарска острва. Ђауме је после Переовог повратка у Барселону звао папу Климента у помоћ, али папа није могао да му помогне. Ипак те Переове победе нису докрајчиле Мајорку, која је пала тек следеће године. После Ђаумеове смрти 1349. године, један део Мајорке су освојили Французи. Пере због овог рата са Мајорком није обраћао пажњу на источне делове своје краљевине па су ђеновљани искористивши то освојили велики де Сардиније. Пере је после освајања Мајорке склопио мир са Ђеновљанима, али тај мир није био повољан за Арагон. У бици код Епила 1348/9. победио је Французе и убио Ђаумеа.{{чињеница|date=01. 2017.}}
 
== Односи са кастиљом пре Рата два Педра ==
Године 1339., као што је већ и поменуто Пере је склопио савез са Кастиљом против Мајорке, под условом да јој помогне у рату против Марнинда на југу. Кастиљци су у пролеће 1343. године уз помоћ Переа освојилчи Алхесирас, а 1349. године су опсели Гибралтар, али нису успели да га освоје, јер је кастиљски војску захватила куга, од које је умро и сам кастиљски краљ [[Алфонсо XI од Кастиље]] (1312 — 1350).
Линија 49 ⟶ 48:
[[Датотека:Segell jaume d'aragó, comte d'urgell i vescomte d'ager 1339.jpg|мини|десно|[[Ђауме од Ургела]]]]
== Баронски рат ==
Око 1340. године у Арагону је дошло до побуне барона. Узрок те побуне био је проблем наследства, јер је Пере имао само једну кћерку, Констанцу, а самим тим наследник је био Ђауме од Ургела, краљев брат. Године 1357. Пере је проглесто Констанцу за своју наследницу и тражио је да се сви његови вазали закуну констанци на верност. Ђауме, као и многи други вазали одбили су то. Ђауме је онда почео да скупља војску против Арагона, и успео је да скупи већу војску него Пере. Та војске је без икакве муке освојила Сарагосу, али Ђауме је 15. новембра изненада умро. Тада је у Арагону настао грађански рат у коме је заробљен и сам Пере и затворен је у тамницу у Валенсији. Пере је некако успео да побегне, скупи војску и у 1348. години освајањем Сарагосе угуши побуну. Питање наследства решено је тек 27. децембра 1350. године, када је рођен син наследник [[Ђоан I од Арагона]].{{чињеница|date=01. 2017.}}
 
== Рат два Педра ==
Линија 62 ⟶ 61:
 
== Пораз Кастиље ==
У Кастиљи је народ почео све више да прелази на Енрикеову страну. Пере је у савезу са Французима и кастиљском побуњеницима збацио Педра и прогнали га у Гијан. Енрике се званично прогласио краљем 1366. године. Да би се одужио савезницима дао им је благо у неограниченим количинама.{{чињеница|date=01. 2017.}}
 
== Кастиљски грађански рат ==
Линија 76 ⟶ 75:
После победе савезници су поделили територије, али нису могли да одлуче ко ће преузети град Молину. Пере је да би освојио молину, коју је управо тада освојила Кастиља, формирао пакт против ње. У који су осим Арагона ушли Португал и Навара, али на страну Кастиље је стала Француска. Да ствар буде још гора Пере је морао да пошаље добар део војске на Сардинију, а до 1373. године Енрике је однео победу у рату и напао Арагон.
 
Њима се придружио син последњег краља Мајорке и титуларни краљ те државе, [[Ђауме IV од Мајорке]], са сестром Изабелом од Мајорке. Они су се у Нарбону спремали за напад на Русијон и Серданс. Пере је у то време био у веома рђавој ситуацији пошто је неуспешно ратовање на Сардинији потпуно испразнило државну. Уз помоћ Анжујаца је измолио за мир који је већ до пролећа идуће године био склопљен.{{чињеница|date=01. 2017.}}
 
== Устанак Мајорке ==
Линија 84 ⟶ 83:
[[Датотека:Mary of Sicily.jpg|мини|десно|[[Марија од Сицилије]]]]
== Освајање Сицилије ==
[[Краљ]] [[Луис од Сицилије]] је умро [[1377]]. године, а за наследника је оставио своју кћерку Марију. Пере, који је био у крвном стротсрву са Луисом се одмах потужио папи Гргуру XI (1370 — 1378) да је требало да наследи Сицилију, али папа није предузео ништа. Још је и претио Переу да ће га екскомуницирати (искључити из цркве), ако нападне Сицилију. Пере се није много обазирао на то и већ 1378. са својом великом флотом је напао Сицилију. Марија је са 4 барона организовала одбрану, сицилије, али узалуд. После освајања Сицилије Пере, се због тешке ситуације у земљи није задржавао на том острву, него је тамо за владара поставио свог сина Мартина, који је владао као преставник оца. Мартин је освојио Атину и Неопатрију. На Балканском полуострву Пере је имао два имућна противника [[Јован V Палеолог]] и драчки маршал-капетан [[Карло III Напуљски]], па је Мартину послао флоту. Пере је после тога склопио савез са Млечанима. На сабору арагонске господе у Барселони у јуну 1380. године, Пере се одрекао Сицилије у корист сина Мартина. Међутим ни помоћ Млечана није била довољна да се угуши Маријина побуна на Сицилији. Побуна је угушена тек када се Мартинов син [[Мартин I од Сицилије]] (Мартин Млађи) оженио Маријом, али то се десило тек 1396., после Переове смрти.{{чињеница|date=01. 2017.}}
 
== Смрт ==
Линија 177 ⟶ 176:
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Чланце које је започео Михајлокс]]
[[Категорија:Рођени 1319.]]
[[Категорија:Умрли 1387.]]