Пуританизам — разлика између измена

Пуританска надања су порасла кад је [[Калвинизам|калвиниста]] [[Џејмс I Стјуарт|Џејмс -{I}-]] наслиједио [[Елизабета I Тјудор|Елизабету -{I}-]] [[1603]]. Али их је он убрзо разочарао кад је на састанку у [[Палата Хемптон Корт|Хемптон Корту]] [[1604]]., одбио њихове приговоре о потреби реформе црквене организације изјавивши '''без бискупа, нема краља'''. Па су пуританци и надаље остали грађани другог реда, неки су изгубили своје положаје, други су их једва успјели задржати, а неки који се нису могли помирити са компромисом, побјегли су из Енглеске. Притисак на њих да се помире са стањем какво је, порастао је за владавине [[Чарлс I Стјуарт|Чарлса -{I}-]] ([[1625]] -[[1649]]) и његовог [[надбискуп]]а Вилијама Лауда. Ипак се и у тим отежаним условима пуританизам наставио ширити, а кад је избио [[енглески грађански рат]] између парламента и Чарлса -{I}-, пуританци су искористили да апел на парламент и [[народ]] и позив на обнову заједништва с [[бог]]ом. Парламент је на своје засједање о том питању, позвао и вијеће [[Црква Енглеске|Англиканске цркве]] ради консултација, али је оно било толико разједињено, да није успјело понудити никакав модел за реформу црквене организације. У међувремену се нова војска, која је поразила краљеве снаге, бојала да би црквено вијеће и парламент могли склопити компромис са краљем Чарлсом -{I}- да затру пуританце, па су преузели власт и предали је свом лидеру [[Оливер Кромвел|Оливеру Кромвелу]]. За вријеме његове краткотрајне владавине, владала је вјерска толеранција која је ишла у прилог пуританцима, па се појавио велик број радикалних пуританских покрета; Левелери, Дигери (или прави Левелери), Покрет петог краљевства и [[Квекери]] (они су једини успјели стећи неки значај).<ref name=brit/>

 

 

== Пуританци у Америци ==