Пуританизам — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 4 године
м (Разне исправке)
Пуританска надања су порасла кад је [[Калвинизам|калвиниста]] [[Џејмс I Стјуарт|Џејмс -{I}-]] наслиједио [[Елизабета I Тјудор|Елизабету -{I}-]] [[1603]]. Али их је он убрзо разочарао кад је на састанку у [[Палата Хемптон Корт|Хемптон Корту]] [[1604]]., одбио њихове приговоре о потреби реформе црквене организације изјавивши '''без бискупа, нема краља'''. Па су пуританци и надаље остали грађани другог реда, неки су изгубили своје положаје, други су их једва успјели задржати, а неки који се нису могли помирити са компромисом, побјегли су из Енглеске. Притисак на њих да се помире са стањем какво је, порастао је за владавине [[Чарлс I Стјуарт|Чарлса -{I}-]] ([[1625]] -[[1649]]) и његовог [[надбискуп]]а Вилијама Лауда. Ипак се и у тим отежаним условима пуританизам наставио ширити, а кад је избио [[енглески грађански рат]] између парламента и Чарлса -{I}-, пуританци су искористили да апел на парламент и [[народ]] и позив на обнову заједништва с [[бог]]ом. Парламент је на своје засједање о том питању, позвао и вијеће [[Црква Енглеске|Англиканске цркве]] ради консултација, али је оно било толико разједињено, да није успјело понудити никакав модел за реформу црквене организације. У међувремену се нова војска, која је поразила краљеве снаге, бојала да би црквено вијеће и парламент могли склопити компромис са краљем Чарлсом -{I}- да затру пуританце, па су преузели власт и предали је свом лидеру [[Оливер Кромвел|Оливеру Кромвелу]]. За вријеме његове краткотрајне владавине, владала је вјерска толеранција која је ишла у прилог пуританцима, па се појавио велик број радикалних пуританских покрета; Левелери, Дигери (или прави Левелери), Покрет петог краљевства и [[Квекери]] (они су једини успјели стећи неки значај).<ref name=brit/>
 
Након [[Оливер Кромвел|Кромвелове]] смрти [[1658]]., конзервативни пуританци подржали су рестаурацију [[краљ]]а [[Чарлс II Стјуарт|Чарлса -{II}-]] и његов модификовани модел вјерске политике. Али им то није помогло, јер су их слиједбеници надбискупа Лауда, успјели потпуно потиснути, па су након тог рестаурирали стару строгу црквену хијерахију Англиканске цркве. Након тог су енглески пуританци ушли у раздобље познато као - Велики прогон. Пуританци су накрају неуспјешно покушали остварити свој идеал свеобухватне цркве за вријеме Славне револуције (свргавање Чарлса -{II}-). Након тога је Енглеска [[1689]]. усвојила [[Акт о вјерској]] толеранцији]], који је потврдио статус Англиканске цркве као државне, али је толерисао и друге вјерске заједнице.<ref name=brit/>
 
== Пуританци у Америци ==