Чарлс II Стјуарт — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 33:
Наследио га је брат, [[Џејмс II Стјуарт|Џејмс II]].
== Прије владавине ==
== Грађански рат и прогонство ==▼
[[Датотека:Charles II when Prince of Wales by William Dobson, 1642.jpg|left|thumb|200п|Чарлс II као принц од Велса]]
Чарлс је био најстарији преживјели син краља [[Чарлс I Стјуарт|Чарлса I]] и његове супруге [[Хенријета Марија од Француске|Хенрике Марије]], кћерке француског краља [[Анри IV|Хенрика IV]] и [[Марија Медичи|Марие де' Медици]]. Дана [[27. јун|27. јуна]] крстио га је англикански бискуп, а кумови су му били католички француски краљ, [[Луј XIII|Луј XIII]], и краљица мајка, Мариа де' Медици.<ref name=Фрасер>Фрасер, Антониа; 1979, Кинг Цхарлес II</реф> Након крштења је брига о његовом образовању и одгоју повјерена протестантици, грофици од Дорсета. и одгајан као потестант. Рођен је у палачи Ст. Јамес'с [[29. мај]]а [[1630]]. По рођењу је, као најстарији син суверена, аутоматски постао насљедник енглеске и шкотске круне, те добио титуле војводе од Цорнwалла и војводе од Ротхесаyа. Највишу енглеску пријестолонасљедничку титулу, титулу принца од Велса, добио је са осам година без формалне прокламације.<ref name=Wеир>Wеир, Алисон; 1996, Бритаин'с Роyал Фамилиес</реф>
Четрдесетих година [[17. век]]а, током којих је његов отац водио политичку и војну борбу са парламентом, Чарлс је био још сасвим млад, али је успркос томе пратио свог оца током рата и држао положај заповједника снага на западу земље.<ref name=Фрасер/><ref name=Хуттон>Хуттон, Роналд; 1989, Цхарлес II: Кинг оф Енгланд, Сцотланд анд Иреланд</реф> Као четрнаестогодишњак са братом [[Џејмс II Стјуарт|Џејмсом]] учествовао је у бици код Едгехилла. Године [[1647]]. га је отац, због бојазни за његову сигурност, упутио мајци Хенрики Марији у [[Француска|Француску]], гдје је на трону био његов осмогодишњи рођак, [[Луј XIV|Луј XIV]].<ref name=Фрасер/><ref name=Миллер>Миллер, Јохн; 1991, Цхарлес II</реф> Године [[1648]]. Чарлс је прешао у [[Холандија|Холандију]], и то у [[Хаг]], одакле је његов отац очекивао војну помоћ [[Вилим II Орански|Вилима II]], мужа своје сестре [[Марија Хенријета Стјуарт|Марије Хенрике]], након што је било јасно да француска родбина Хенрике Марије неће помоћи ројалистима.<ref name=Фрасер/> Међутим, Чарлс није успио искористити краљевску флоту која је тамо била усидрена, јер је у међувремену у бици код Престона његов отац изгубио рат.<ref name=Фрасер/>
Током свог боравка у [[Хаг]]у Чарлс је имао љубавну везу са Луци Волтер, куртизаном и припадницом ројалистичке [[Велс|велшке]] породице, која је, као и Чарлс, у [[Хаг]]у била у избјеглиштву. Волтер ће касније тврдити да је са Чарлсм склопила тајни брак, али хисторичари ове тврдње сматрају неистинитима.<ref name=Фрасер/><ref name=Хуттон/><ref name=Миллер/> Током те везе Чарлсу се са Луцy родио син Јамес (Џејмс), један од многе Чарлсове незаконите дјеце, који ће касније као војвода од Монмоутха бити велики политички противник Чарлсовог брата и насљедника, Џејмса II.
== Краљ Шкота ==
Чарлс I је смакнут у јануару [[1649]]. године, а Енглеска је проглашена [[Комонвелт Енглеска|републиком]]. Истовремено [[Шкотска]] је под водством [[Презбитеријанство|презбитеријанаца]] у Чарлсу препознала очевог насљедника, па је тиме правно онемогућила Енглезе да само својом одлуком одлучују о судбини монархије. Дана [[5. фебруар]]а [[1649]]. у [[Единбург]]у је објављено да је Чарлс II нови краљ Шкота, под условом да обећа да ће [[Шкотска црква]] бити ослобођена утицаја [[Англиканска црква|Енглеске]], те остала [[Презбитеријанска црква|презбитеријанска]] . Након доласка у Шкотску [[23. јун|23. јуна]] [[1650]]. године, Чарлс је формално пристао на те услове како би добио подршку у Шкотској, али то га је учинило још непопуларнијим у Енглеској.
Дана [[1. јануар]]а [[1651]]. године Чарлс је и крунисан за шкотског краља, али убрзо бијаше презрен од стране својих шкотских домаћина, чему је придоносила и војна пријетња из Енглеске. Наиме, републиканске војне снаге из Енглеске предвођене Оливером Кромвелом одлучиле су покренути напад на Шкотску како би потпуно поразиле остатке ројалистичких снага. Чарлс је са својим шкотским савезницима одлучио покушати напасти и тиме изненадити енглеске републиканске снаге, те продријети у Енглеску. Међутим, многи од шкотских вођа су Чарлса напустили у одлучујућим тренуцима, па је напад доживио фијаско и пораз у бици код Wорцестера, [[3. септембар|3. септембра]] [[1651]]. године. Чарлс је након тога морао кренути у бијег. У почетку се скривао пред републиканцима, који су расписали награду од 1,000 фунти за његову главу и запријетили смрћу сваком оном ко му помогне.<ref name=Фрасер/> Након шест седмица скривања и прерушавања (које је отежавала његова надпросјечна висина <ref name=Фрасер/><ref name=Хуттон/>) умаћи у Француску.
Кромвел се тада прогласио лордом протектором и британски оток је био под његовом војном влашћу. Осиромашен, Чарлс више нити уз помоћ веза своје мајке Хенрике Марије у Француској и своје сестре у Холандији није успијевао окупити око себе довољно лојалних снага, а нити финанцијска средства за напад на републиканце. У својим настојањима обратио се и [[Шпанија|Шпанији]] али ни у том покушају није успио. Покушао је окупити војску, али га је спријечио недостатак финансијске подршке.<ref name=Хуттон/>
== Краљ Шкота, Енглеске и Ирске ==
[[Датотека:Цхарлес II оф Енгланд.пнг|лијево|250пx|мини|Чарлс II]]
Смрт Оливера Кромвела [[1658]]. године у првом тренутку није се чинила као нова Чарлсова шанса, будући да је у Енглеској] титулу лорда протектора преузео његов син, [[Рицхард Кромвел]]. Међутим, Рицхард није посједовао очеву каризму, те је био без подршке у парламенту и војсци. Из тих разлога био је присиљен напустити свој положај [[1659]]. године. Протекторат Енглеске био је укинут, а [[Комонвелт Енглеска|Цоммонwеалтх]] укинут. Немире и анархично стање који су настали својом војском је смирио Георге Монцк, гувернер Шкотске, који је на челу својих снага ушао у [[Лондон]], разријешио парламент и расписао изборе за нови након скоро двадесет година.<ref name=Фрасер/>
Рестрикције према ројалистичким кандидатима и гласачима су биле игнорисане, па су избори резултирали Домом народа који је био једнако подијељен на ројалисте и парламентарце, те на англиканце и презбитеријанце.<ref name=Миллер/> На изборима су надмоћно побиједили ројалисти, а тако изабрани парламент састао се [[25. април]]а [[1660]]. Чарлс је у насталој ситуацији донио декларацију којом је изнио своје увјете за повратак на власт, а у којој је, између осталог, пристао на опрост свим непријатељима свога оца. У декларацији се истиче да је Чарлс након смрти свог оца [[1649]]. године био законити суверен и краљ.
Чарлс је стигао у Лондон [[29. мај]]а [[1660]]. године. Овај датум, Чарлсов тридесети рођендан, се узима као дан поновне успоставе монархије у Енглеској. Иако је Чарлс помиловао Кромвелове људе, њих девет је ипак смакнуто <ref name=роyалгов>[хттп://www.роyал.гов.ук/оутпут/Паге92.асп Цхарлес II]</реф> , а остали су добили затворске казне или су једноставно били уклоњени са положаја које су држали у Цоммонwеалтху. Тијела Оливера Кромвела и његових помоћника подвргнута су недостојанственој постхумној декапитацији.<ref name=Фрасер/>
Каснија половина [[1660]]. године Чарлсу није донијела срећу као прва; обиљежиле су је смрти Чарлсовог најмлађег брата и сестре Марије Хенрике. Отприлике у исто вријеме објављена је трудноћа и тајни брак Чарлсовог млађег брата и [[Ана Хајд]], што је Аннином оцу ојачало позицију Чарлсовог најдражег министра.<ref name=Фрасер/><ref name=Хуттон/><ref name=Миллер/>
Парламент, за чијег се кратког мандата провела рестаурација монархије, је непосредно прије Чарлсове крунидбе у [[Вестминстерска опатија|Wестминстерској опатији]] [[23. април]]а [[1661]]. године разријешен, а након крунидбе окупио се нови парламент у којем су већину имали ројалисти, па Чарлс није имао разлога наредних седамнаест година бирати нови парламент. Чарлс се одрекао неких непопуларних порезних закона из доба владавине својег оца, а парламент му је заузврат утврдио годишњи приход од 1,200,000 фунти. Чак се и ова сума Чарлсу показала недовољном кроз владавину.
=== Велика куга и Велики пожар ===
Године [[1665]]. Чарлс се суочио са великим здравственим проблемом; Великом лондонском кугом. Врх је досегла у новембру, када је седмично умирало седам хиљада људи.<ref name=Фрасер/> Чарлс и његов двор премјештени су у Салисбурy, а парламент се састајао у Оxфорду.<ref name=Миллер/>
Управо у периоду када је Лондон излазио из епидемије куге, избио је [[Велики лондонски пожар]]. Ватра је прогутала 13,200 кућа и 87 цркава.<ref name=Портер>Портер, Степхен; 2007, Тхе Греат Фире оф Лондон</реф> Краљ и његов брат, војвода од Yорка, придружили су се акцијама сузбијања пожара. Народ је за подметање пожара кривио римокатоличке конспираторе,<ref name=Фрасер/><ref name=Миллер/> мада је касније откривено да је пожар започео у пекари у Пуддинг Ланеу.<ref name=Портер/>
=== Вањска политика ===
Године [[1662]]. Чарлс се вјенчао са [[Португалија]]ском принцезом, [[Катарина од Браганзе|Катарином од Браганзе]], која је као мираз донијела архипелаг поред [[Индија|индијског]] града [[Мумбај]]а и [[Тангер]]а у [[Мароко|Мароку]].<ref name=Wеир/> Током исте године за 375,000 фунти град [[Дункерqуе]] продао је [[Француска|Француској]].<ref name=Миллер/> Ово није био популаран потез, јер иако је Дункерqуе представљао финансијски терет, опет је био на стратешки важном положају.<ref name=Хуттон/>
У знак захвалности [[1663]]. године, земљопосједе у [[Северна Америка|Сјеверној Америци]], у провинцији тада знаној под именом Каролина, додијелио је осморици племића који су му били лојални за вријеме његове борбе за повратак на пријестоље.
Године [[1652]]. Чарлс започиње рат са Холандијом, који у два наврата по двије године траје до [[1667]]. године. У почетку рата Енглеска је постизала успјехе освојивши град Неw Амстердам, који је након освајања добио име [[Њујорк (вишезначна одредница)]] у част Чарлсовог брата Џејмса, војводе од Yорка. Међутим, године [[1667]]. Холанђани су Енглезе изненадили нападом на усидрене бродове на ријеци [[Темза|Темзи]], потопивши цјелокупну енглеску флоту осим брода ''ХМС Роyал Цхарлес'', који су као трофеј одвукли у Холандију. Након тога [[1667]]. године је потписан споразум у [[Бреда|Бреди]] којим је ратни сукоб завршен.
Године [[1668]]. Енглеска је склопила савезништво са [[Шведска|Шведском]] и својим донедавним непријатељем, [[Холандија|Холандијом]], како би опонирали агресивном француском краљу, Лују XIV. Луј XIV је убрзо склопио мировни споразум са Тројном алијансом, али је задржао своје агресивне намјере према Холандији. [[1670]]. године, како би превладао своје финансијске потешкоће, у [[Довер]]у је потписао споразум којим се Француска обавезује Енглеској плаћати данак од 200,000 фунти годишње, а Енглеска се обавезала Француској слати војну подршку. Истим споразумом Чарлс је обећао да ће се преобратити на [[Католицизам]], кад му то његов статус краља Енглеске допусти, а Луј је заузврат обећао да ће му помоћи сузбити могуће побуне.<ref name=Фрасер/> Да ли је Чарлс икада озбиљно намјеравао преобратити се, остаје непознато.<ref name=Сеаwард>Сеаwард, Паул; 1979, Цхарлес II (1630-1685)</реф>
[[Датотека:Цхарлес2цоин.јпг|мини|Кованица из 1683. са Чарлсовим ликом]]
У међувремену је, законима из [[1670]]. године, Чарлс [[Источноиндијска компанија|Британској источноиндијској компанији]] одобрио самостално стицање новца и територија, градњу утврђења и самосталног оснивања војних јединица, самостално склапање савеза, рата и мира, те самосталну грађанску и казнену јурисдикцију на подручју [[Индија|Индије]].<ref name=Британница>Енцyцлопæдиа Британница Елевентх Едитион; 1911, Еаст Индиа Цомпанy</реф> Супругин мираз се такођер показао прескупим за одржавање, па је Чарлс ослободио Тангер.<ref name=Хуттон/>
=== Сукоби са парламентом ===
Иако му је у почетку наклоњен, Чарлс је током седамдесетих година [[17. век]]а, нарочито у погледу вођења ратова и вјерске политике, занемарио парламент. Године [[1672]]. донио је Краљевску декларацију о опросту ([[енгелски|ен]]. ''Роyал Децларатион оф Индулгенце''), којом је обуставио кажњавање католика и других вјерских мањина. Исте године ступио је у савез са католичком Француском и поновно започео рат са Холандијом.<ref name=Фрасер/><ref name=Хуттон/>
Парламент се супротставио Краљевској декларацији о опросту, тврдећи да краљ није имао право зауставити примјењивање раније донешене законе. Чарлс је повукао декларацију, али је пристао на пропис којим би јавни службеници били дужни полагати заклетву коју би прописивала Енглеска црква,<ref name=Раитхбy>Раитхбy, Јохн; 1819, [хттп://www.бритисх-хисторy.ац.ук/репорт.аспx?цомпид=47482 Ан Ацт фор тхе море еффецтуалл пресервинг тхе Кингс Персон анд Говернмент бy дисаблеинг Папистс фром ситтинг ин еитхер Хоусе оф Парлyамент ]</реф> те се и даље осуђивало учење Католичке цркве као празновјерје и идолопоклонство.<ref name=Раитхбy/> Како је парламент одбио прихватити финансирање рата са Холандијом, Чарлс је био присиљен тај изгубљени рат завршити споразумом [[1674]]. године.
Како Чарлс није имао дјеце, све изгледнијом се чинила могућност да ће га наслиједити брат Џејмс, који се у међувремену преобратио на католичанство. Та чињеница је била разлог из којег је [[1678]]. године избила антикатоличка хистерија којој је поводом била објава становитог списка завјереника који су хтјели убити Чарлса, а међу оптуженима је била и сама краљица (која ће недуго након доказивања своје невиности умријети).<ref name=Фрасер/> Посљедица је била смакнуће неколицине невиних људи како би се примирила јавност.<ref name=Фрасер/> Како би краљевску породицу учинио мање католичком и више протестантском, своју братичну [[Мери II од Енглеске|Марију]] је удао за протестантског холандског принца, [[Вилијам III Орански|Вилима]].<ref name=Фрасер/><ref name=Хуттон/>
[[1678]]. године, иако је народ тражио рат са католичком Француском, Чарлс је тајно преговарао са Лујем XIV, покушавајући да у замјену за новац остане неутралан у сукобима. Како парламент није стао на његову страну, Чарлс га је у јануару године [[1679]]. распустио.<ref name=Миллер/> Нови парламент окупио се већ у марту исте године, још агресивнији према Чарлсу.
=== Сукоб око насљедства круне ===
Године [[1679]]. парламент се почео врло жестоко супротстављати могућности да Чарлса наслиједи његов брат, католик. Један од заступника, Антхонy Асхлеy Цоопер, гроф од Схафтесбурyја, предложио је закон којим би се Џејмса искључило као насљедника круне, а у насљедну линију укључи Јамес Сцотт, војвода од Монмоутха, ванбрачни Чарлсов син. Торијевци (конзервативци) били су против искључења, а виговци (либерали) за искључење.<ref name=Хуттон/><ref name=Миллер/>
Бојећи се да ће овај закон проћи, Чарлс је у децембру [[1679]]. године опет распустио енглески парламент. Чак и слиједећа два парламента, један из [[1680]]. и други из [[1681]]. године, су такођер били распуштени из тог разлога.<ref name=Хуттон/><ref name=Миллер/> До своје смрти Чарлс је владао као апсолутистички владар.<ref name=Хуттон/> Због Чарлсовог супротстављања спорном закону, неке протестантске присталице су сковале уроту којој је циљ био убити Чарлса и Џејмса. Завјера није успјела захваљујући пожару који је спријечио Чарлса да несумњајући стигне на мјесто предвиђеног атентата, а уротници су оптужени за велеиздају и смакнути.<ref name=Фрасер/> Како су многи утицајни протестантски политичари били смакнути или протјерани, а из [[Лондон тауер]]а су пуштени они католички, војвода од Yорка је добио на популарности на двору.<ref name=Хуттон/><ref name=Миллер/>
== Смрт ==
Чарлс је изненада оболио [[2. фебруар]]а [[1685]]. године, од дисфункције [[Бубрег]]а и [[уремија|уремије]], што се манифестирало задржавањем мокраће у тијелу, те комом и напослијетку смрћу.<ref name=Фрасер/><ref name=Хуттон/> Посљедњим ријечима је замолио свога брата да се побрине за његову љубавницу, Неллy Гwyн.<ref name=Фрасер/> Пред смрт се наводно преобратио на католичанство, мада није познато колико је био при свијести у тренутку преобраћења.<ref name=Хуттон/> Умро је у сриједу, [[6. фебруар]]а [[1685]]. године, у доби од 55 година. Покопан је у [[Вестминстерска опатија|Wестминстерској опатији]] [[14. фебруар]]а, у врло једноставној церемонији.<ref name=Хуттон/> Наслиједио га је млађи брат, [[Џејмс II Стјуарт|Џејмс II Енглески и ВII Шкотски]].
== Потомство ==
Чарлс са својом краљицом није имао дјеце; све четири њене трудноће завршиле су побачајем. Чарлс је, међутим, имао неколико дјеце са својим многобројним љубавницама. За своју најдражу љубавницу, Барбару Палмер, креирао је војводство Цлевеланд, а за већину своје признате дјеце креирао је засебна војводства или грофовије. Три снахе [[Елизабета II|Елизабете II]] ([[Дајана, принцеза од Велса]], [[Сарах, војвоткиња од Yорка]] и [[Камила, војвоткиња од Корнвола]]) су потекле од Чарлсових ванбрачних синова, што значи да ће [[Принц Вилијам, војвода од Кембриџа]] вјероватно постати први краљ који је потомак Чарлса II.
== Преци ==
| |||