Чарлс II Стјуарт — разлика између измена

| деца = [[Charles Lennox, 1st Duke of Richmond]], [[George FitzRoy, 1st Duke of Northumberland]], [[James Scott, 1st Duke of Monmouth]], [[Anne Lennard, Countess of Sussex]], [[Charles FitzRoy, 2nd Duke of Cleveland]], [[Henry FitzRoy, 1st Duke of Grafton]], [[Charlotte Lee, Countess of Lichfield]], [[Charles Beauclerk, 1st Duke of St Albans]], [[Charles FitzCharles, 1st Earl of Plymouth]], [[Mary Tudor]], [[Barbara FitzRoy]], [[Charlotte Jemima FitzRoy]], [[Catherine FitzCharles]]

Дана [[1. јануар]]а [[1651]]. године Чарлс је и крунисан за шкотског краља, али убрзо бијаше презрен од стране својих шкотских домаћина, чему је придоносила и војна пријетња из Енглеске. Наиме, републиканске војне снаге из Енглеске предвођене [[Оливер Кромвел|Оливером Кромвелом]] одлучиле су покренути напад на Шкотску како би потпуно поразиле остатке ројалистичких снага. Чарлс је са својим шкотским савезницима одлучио покушати напасти и тиме изненадити енглеске републиканске снаге, те продријети у Енглеску. Међутим, многи од шкотских вођа су Чарлса напустили у одлучујућим тренуцима, па је напад доживио фијаско и пораз у [[битка код Вустера|бици код WорцестераВустера]], [[3. септембар|3. септембра]] [[1651]]. године. Чарлс је након тога морао кренути у бијег. У почетку се скривао пред републиканцима, који су расписали награду од 1,.000 фунти за његову главу и запријетили смрћу сваком оном ко му помогне.<ref name=Fraser/> Након шест седмица скривања и прерушавања (које је отежавала његова надпросјечна висина <ref name=Fraser/><ref name=Hutton/>) умаћи у Француску.

Кромвел се тада прогласио лордом протектором и британски отокБританија је био под његовом војном влашћу. Осиромашен, Чарлс више нити уз помоћ веза своје мајке ХенрикеХенријете Марије у Француској и своје сестре у Холандији није успијевао окупити око себе довољно лојалних снага, а нити финанцијска средства за напад на републиканце. У својим настојањима обратио се и [[Шпанија|Шпанији]] али ни у том покушају није успио. Покушао је окупити војску, али га је спријечио недостатак финансијске подршке.<ref name=Hutton/>

Смрт Оливера Кромвела [[1658]]. године у првом тренутку није се чинила као нова Чарлсова шанса, будући да је у Енглеској] титулу лорда протектора преузео његов син, [[РицхардРичард Кромвел]]. Међутим, РицхардРичард није посједовао очеву каризмухаризму, тепа је био без подршке у парламенту и војсци. Из тих разлога био је присиљен напустити свој положај [[1659]]. године. Протекторат Енглеске био је укинут, а [[Комонвелт Енглеска|ЦоммонwеалтхКомонвелт]] укинут. Немире и анархично стање који су настали својом војском је смирио Георге[[Џорџ МонцкМонк]], гувернер Шкотске, који је на челу својих снага ушао у [[Лондон]], разријешио парламент и расписао изборе за нови након скоро двадесет година.<ref name=Fraser/>

Рестрикције према ројалистичким кандидатима и гласачима су биле игнорисане, па су избори резултирали [[Дом комуна|Домом народакомуна]] који је био једнако подијељен на ројалисте и парламентарце, те на англиканце и презбитеријанце.<ref name=Miller/> На изборима су надмоћно побиједили ројалисти, а тако изабрани парламент састао се [[25. април]]а [[1660]]. Чарлс је у насталој ситуацији донио декларацију којом је изнио своје увјете за повратак на власт, а у којој је, између осталог, пристао на опрост свим непријатељима свога оца. У декларацији се истиче да је Чарлс након смрти свог оца [[1649]]. године био законити суверен и краљ.

Каснија половина [[1660]]. године Чарлсу није донијела срећу као прва; обиљежиле су је смрти Чарлсовог најмлађег брата и сестре Марије Хенрике. Отприлике у исто вријеме објављена је трудноћа и тајни брак Чарлсовог млађег брата и [[Ана Хајд]], што је АнниномАнином оцу ојачало позицију Чарлсовог најдражег министра.<ref name=Fraser/><ref name=Hutton/><ref name=Miller/>

Парламент, за чијег се кратког мандата провела рестаурација монархије, је непосредно прије ЧарлсовеЧарлсовог крунидбекрунисања у [[Вестминстерска опатија|Wестминстерској опатији]] [[23. април]]а [[1661]]. године разријешен, а након крунидбе окупио се нови парламент у којем су већину имали ројалисти, па Чарлс није имао разлога наредних седамнаест година бирати нови парламент. Чарлс се одрекао неких непопуларних порезних закона из доба владавине својег оца, а парламент му је заузврат утврдио годишњи приход од 1,.200,.000 фунти. Чак се и ова сума Чарлсу показала недовољном кроз владавину.

Управо у периоду када је Лондон излазио из епидемије куге, избио је [[Велики лондонски пожар]]. Ватра је прогутала 13,.200 кућа и 87 цркава.<ref name=ПортерPorter>Портер{{cite book|author=Porter, Степхен; Stephen|year=2007,|The ТхеGreat ГреатFire Фиреof оф ЛондонLondon|pages=}}</рефref> Краљ и његов брат, војвода од Yорка, придружили су се акцијама сузбијања пожара. Народ је за подметање пожара кривио римокатоличке конспираторе,<ref name=Fraser/><ref name=Miller/> мада је касније откривено да је пожар започео у пекари у ПуддингПадинг ЛанеуЛејну.<ref name=ПортерPorter/>

=== ВањскаСпољана политика ===

Године [[1662]]. Чарлс се вјенчао са [[Португалија|португал]]ском принцезом, [[Катарина од БраганзеБраганце|Катарином од БраганзеБраганце]], која је као мираз донијела архипелаг поред [[Индија|индијског]] града [[Мумбај]]а и [[Тангер]]а у [[Мароко|Мароку]].<ref name=Wеир/> Током исте године за 375,000 фунти град [[ДункерqуеДенкерк]] продао је [[Француска|Француској]].<ref name=Miller/> Ово није био популаран потез, јер иако је ДункерqуеДенкерк представљао финансијски терет, опет је био на стратешки важном положају.<ref name=Hutton/>

Године [[1652]]. Чарлс започиње рат са Холандијом, који у два наврата по двије године траје до [[1667]]. године. У почетку рата Енглеска је постизала успјехе освојивши град Неw[[Нови Амстердам]], који је након освајања добио име [[Њујорк (вишезначна одредница)]] у част Чарлсовог брата Џејмса, војводе од YоркаЈорка. Међутим, године [[1667]]. Холанђани су Енглезе изненадили нападом на усидрене бродове на ријеци [[Темза|Темзи]], потопивши цјелокупну енглеску флоту осим брода ''ХМС РоyалРоjал CharlesЧарлс'', који су као трофеј одвукли у Холандију. Након тога [[1667]]. године је потписан споразум у [[Бреда|Бреди]] којим је ратни сукоб завршен.

Године [[1668]]. Енглеска је склопила савезништво са [[Шведска|Шведском]] и својим донедавним непријатељем, [[Холандија|Холандијом]], како би опонирали агресивном француском краљу, Лују XIV. Луј XIV је убрзо склопио мировни споразум са Тројном алијансом, али је задржао своје агресивне намјере према Холандији. [[1670]]. године, како би превладао своје финансијске потешкоће, у [[Довер]]у је потписао споразум којим се Француска обавезује Енглеској плаћати данак од 200,.000 фунти годишње, а Енглеска се обавезала Француској слати војну подршку. Истим споразумом Чарлс је обећао да ће се преобратити на [[Католицизамкатолицизам]], кад му то његов статус краља Енглеске допусти, а Луј је заузврат обећао да ће му помоћи сузбити могуће побуне.<ref name=Fraser/> Да ли је Чарлс икада озбиљно намјеравао преобратити се, остаје непознато.<ref name=СеаwардSeaward>Сеаwард, Паул;{{cite 1979book|author=Seaward, Paul|year=1979|title=Charles II (1630-1685)|pages=}}</рефref>

У међувремену је, законима из [[1670]]. године, Чарлс [[ИсточноиндијскаБританска источноиндијска компанија|Британској источноиндијској компанији]] одобрио самостално стицање новца и територија, градњу утврђења и самосталног оснивања војних јединица, самостално склапање савеза, рата и мира, те самосталну грађанску и казнену јурисдикцију на подручју [[Индија|Индије]].<ref name=Британница>Енцyцлопæдиа Британница Елевентх Едитион; 1911, Еаст Индиа Цомпанy</реф> Супругин мираз се такођертакође показао прескупим за одржавање, па је Чарлс ослободио Тангер.<ref name=Hutton/>