Логори Нацистичке Немачке у Шапцу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
сређивање извора |
|||
Ред 1:
[[Датотека:ŽELEZNIČKA STANICA ŠABAC1.jpg|300px|мини|Преко железниче станице у Шапцу у логоре у овом граду довежено је неколико хиљада и преко ње одвежено у Немачке логоре и друге логоре у Србији највећи број заточеника]]
'''Логори нацистичке Немачке у Шапцу'''
Логори у Шапцу били су нека врста сабирних логора или успутних станица, у којима се заточеници нису дуго задржавали. Стално се
Заа четири године окупације кроз логоре у Шапцу прошло је преко 30.000 заточеника, Подринаца, Ваљеваца, Босанаца, од којих је у ситом периоду (највише 1941. године) на стрељање изведено преко 3.000 лица.<ref name=autogenerated11>Филиповић, Станоје, ''Логори у Шапцу'', Београд: Савез удружења бораца народноослободилачког рата СР Србије, 1967. стр 1-10.</ref><ref name=autogenerated3/>
== Предуслови ==
Пацификација и експлоатација, два главна циља немачког окупатора, могла су да се остваре само оснивањем разгранатог и свеобухватног система принуде у новооснованим логорима уз велико ангаовање војних и полицијских снага. Овакав став окупатора наметнуо је дефинисање нове типологије заточеничких логора у окупираној Србији, и одређивање њиховог места у целом немаком систему логора, како у самом Рајху тако и у окупираним земљама. У том смислу, немачке логоре у Шапцу треба посматра кроз целокупни систем немаких концентрационих и радних логора у Рајху и окупираним земљама, као један подсистем, који је на територији Србије имао своје логоре нижег и вишег ранга, али увек са циљем прикупљања и даљег упућивања заточеника ради коришћења њихове радне снаге, изузев оних предвиђених за стрељање у одмаздама. То је условило и све веће повезивања немачких логора у Шапцу са осталим логорима у окупираној Србији, логорима Независне Државе Хрватске, као и са немачким логорима на њеној територији.<ref>Evelyn Le Chene, ''“Yugoslavs in Nazi concentration camps”'', in: The Third Reich and Yugoslavia 1933-1945, Belgrade 1977.</ref>
Ред 18:
== Затвор у Окружном суду ==
У овом логору, који је први основан у Шапцу 1941. године заточеници се нису дуго здржавали, изузев у време масовних хапшења у другој половини 1941. године, само онолико колико је трајала истрага. У почетку коришћена су само приземље и спрат, да би касније изузев две просторије које су додељене Окрућном суду, све остале биле намењене за смештај затвореника.<ref name=
У овом затвору није постојао устаљен кућни ред, који се мењао од нахошења управе затвора. Тако да су заточеници били излагани бројним физичким тортурама и ускраћивању редовног обедовања и спавања.<ref name=
== Логор у касарнама на месту званом Сењак ==
Логор су формирале немачке војне јединице 342. пешадијске дивизије 30. септембра 1941. како би у касарнама бивше краљевске југословенске војске, на крају града, сместиле похапшене таоце из Шапца и околине после „крвавог марша", а затим из целог Подриња. Овај логор, који није имао карактер концентрационог, више је имао пролазни карактер и постојао je до лета 1942. године.<ref name=autogenerated1/><ref name=autogenerated5>Логор на Сењаку У:Филиповић, Станоје, Београд: Савез удружења бораца народноослободилачког рата СР Србије, 1967. стр. 62-123.</ref><ref name=autogenerated2>{{cite web|first=Venceslav|last=Glišić|title=Šabački logori - Glava IV, Koncentracioni logori, U: Terori i zločini nacističke Nemačke u Srbiji 1941-1945.|url=http://www.znaci.net/00001/84_5.pdf|work=http://www.znaci.net/00001/84.htm|accessdate=15. 12. 2016}}</ref>
Прво је у логор дотерано око 5.000 хиљада Шапчана, а убрзо и неколико хиљада Поцераца и Мачвана. Наредних дана настављено је са дотеривањем заточеника из Мачве, Јадра, Посавотамнаве, Рађевине. Како се у једном моменту у логору нашло око 22.000 заточеника, сви нису могли да стану у касарске просторије, велики број ухапшених сељака остао напољу под отвореним небом, у сталном ишчекивању да неког стрељају или пусте кући како би добили кров над главом. Ту, у кругу логора затвореници су били подељени на групе по општинама.<ref name=autogenerated3>''Годишњаку историјског архава II'', Шабац, 1965.</ref>
[[Датотека:Executions in Šabac 1941.jpg|250px|мини|Вешање заточеника логора у циљу застрашивања на улицама Шапца]]
Како се није могао сместити све већи број ухапшеника, 6. октобра су стигли представници Гестапоа и Специјалне полиције и почели испитивање затвореника. Већ тог дана, уз истовремена стрељања, пустили су око 300 талаца. Прва група je одвојена 12. октобра. Остале затворенике подвргли су сталном малтретирању: „батинали су их и пуштали псе на поједине логораше”. Затворенике су све више користили за разне физичке радове, што је уз јако лошу, слабу и неуредну храну итицало на разбољевање и умирање појединих затвореника.<ref name=autogenerated2/>
Ред 55:
Кроз логор је током његовог постојања прошло око 30.000 становника Мачве. Затвореници су углавном држани у логору као таоци за стрељање из одмазде.
Логор je био смештен у старим војним баракама бивше југословенске војске, на простору око Старог града. Инфраструктура логора састојала се од шест барака, насупрот којих су се налазиле: управна зграда, зграде за магацине, радионице и кухиње.<ref name=autogenerated6>''Логор на Сави'' У:Филиповић, Станоје, Логори у Шапцу, Београд: Савез удружења бораца народноослободилачког рата СР Србије, 1967. стр. 123-170.</ref><ref name=autogenerated2/> Логор je био опасан са два реда бодљикаве жице. У кругу логора било je неколико кула осматрачница. Управа логорачинили су немачки војници, који су давали стражу, све док исту 1943. и 1944. нису прузели припадници Руског заштитног корпуса.<ref name=autogenerated1/>
Логор почео je са радом, када су 20. јула 1941. похапшени Јевреји из Шапца, који су њему остали до краја јануара 1942. године. Један део Јевреја стрељан je током октобра 1941, а остатак (жене и деца), пребачени су у логор на Сајмишту јануара 1942.<ref name=autogenerated2/>
| |||