Палата Србије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Прва седница СИВ можда 29.4.1961. |
|||
Ред 34:
'''Палата Србије''', позната по ранијим називима '''Палата Федерације''' и '''Зграда Савезног извршног већа''' ('''СИВ''' и '''СИВ 1''') и налази се на [[Градска општина Нови Београд|Новом Београду]], између [[Булевар Михајла Пупина|Булевара Михајла Пупина]] и [[Булевар Николе Тесле|Булевара Николе Тесле]]. Изграђена је [[1959]]. године за потребе тадашње Савезне владе, односно [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]]. Свечано је отворена [[1961]]. године поводом одржавања Прве конференције шефова држава и влада несврстаних земаља у Београду. Историја објекта, започетог под називом зграда Председништва владе ФНРЈ, а завршеног као зграда Савезног извршног већа, показује сву сложеност владајућих политичких, културних и друштвених односа на овим просторима.<ref>Завод за заштиту споменика културе града Београда, досије споменика културе Палата Савезног извршног већа у Новом Београду.</ref> Идеја о подизању палате, као једног од најважнијих државних објеката у годинама непосредно после Другог светског рата, временски се поклапа са почеком формирања новог града на левој обали Саве, који је требало да преузме улогу престонице нове социјалистичке државе.<ref>Љ. Благојевић, Нови Београд: оспорени модернизам, Београд 2007.</ref> Према условима конкурса који је расписан 1947. године палата је схваћена не само као архитектонски, већ и као урбанистички репер читавог будућег Новог Београда.<ref>Завод за заштиту споменика културе града Београда, часопис Наслеђе, Б. Мишић, Палата Савезног извршног већа у Новом Београду, #http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/09/8/10_biljana_misic.pdf, приступљено 28.03.2016.</ref> У периоду од [[1991]]. до [[2003]]. је била седиште Владе [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]], а од [[2003]]. до [[2006]]. седиште [[Савет министара Србије и Црне Горе|Савета министара Државне заједице Србије и Црне Горе]]. После распада [[Србија и Црна Гора|СЦГ]], маја [[2006]]. године, зграда је прешла у надлежност [[Влада Републике Србије|Владе Републике Србије]].
Изградања Палате је почела јуна [[1947]]. године, према пројекту израђеном на основу првонаграђеног конкурсног решења тима загребачких архитеката, који су чинили Владимир Поточњак,<ref>О Владимиру Поточњаку видети: #http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=49774 приступљено 28.03.2016.</ref>Антон
Репрезентативном спољашњем изгледу одговара модерно и луксузно уређење ентеријера, реализовано такође према пројекту архитекте Михаила Јанковића, што овај објекат сврстава међу пионирске примере „тотал дизајна“ у домаћем градитељству. Јединствен програм ентеријера, са многобројним делима ликовне и примењене уметности, која чине интегрални део здања, даје Палати карактер својеврсне галерије југословенске уметности 20. века. Уређење ентеријера, једнако као и спољашњост, требало је да изрази моћ, величину, стабилност и јединство нове Југославије. Програм унутрашњег уређења посебно је предвидео уметничку обраду зидова техником мозаика, графита и фреско сликарства, као и постављањем слободностојеће скулптуре и рељефа, о чему је посебну бригу водила специјална уметничка комисија. Уређење салона посвећених свакој од шест савезних република бивше СФРЈ, смештених у централном делу палате, засновано је на истицању традиционалних мотива, карактеристичних за сваку федеративну јединицу државе. Југословенски салон представљао је највећу и уједно најрепрезентативнију просторију палате. Особеност декорације овог салона представљају монументалне фреске: Петра Лубарде<ref>Група аутора, Лубарда 1907-2007, Између слике природе и природе слике, каталог изложбе, Београд 2008; Кућа Легата #http://www.kucalegata.org/legati/petarlubarda.html приступљено 28.03.2016.</ref> и Лазара Вујаклије<ref>J. Despotović, Lazar Vujaklija – Lutanja u vrtovima mnogih cvetova, Danas 18.10.2000. dostupno na #http://www.jovandespotovic.com/?page_id=7643 pristupljeno 28.03.2016.</ref>, као и триптих-мозаик Стварање Југославије, рад Младена Србиновића<ref>Младен Србиновић #http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1279 приступљено 28.03.2016.</ref>. Свечани карактер ове просторије посебно је истакнут кристалним лустером на куполи са преко две и по хиљаде сијалица и тежином од девет тона.
|