Информатика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Natalii123 (разговор) на последњу измену корисника Vcesnak |
|||
Ред 1:
'''Информатика''' и '''рачунарство''' су науке које се баве структуром и аутоматском (машинском) обрадом [[податак]]а.
Информатика се бави проналажењем оптималних решења за проблеме. Једном пронађено решење се може користити за низ сличних проблема. На основу математичких аксиома се моделирају и анализирају структуре и процеси из стварног света. Описивање проблема и процеса омогућаваја симулације тих процеса. Решења проблема се дефинишу у облику [[алгоритам]]а који обрађује одређену [[структура података|структуру података]].
==
Појам информатика се састоји од речи [[информација]] и [[аутоматика]]. Први пут се помиње у [[Немачка|Немачкој]] године 1957. од стране Карла Штајнбуха. Овај појам покрива истовремено науку о рачунарима (рачунарство) и науку о информационим системима.
Информатика има за основу [[Математика|математику]], [[Електроника|електронику]], [[Физика|физику]] и неке инжењерске науке.
Настала је у [[19. век]]у размишљањем тадашњег генија [[Чарлс Бебиџ|Чарлса Бебиџа]], који је замислио машину која би узимала податке, обрађивала их на неки начин и онда обрађене податке приказивала.
Бебиџ је то наравно замислио потпуно [[механика|механички]], док су данас [[рачунар]]и [[електроника|електронски]].
Данашњи рачунари имају сличности са Бебиџовом машином:
* [[бинарни систем]] - скоро сваки рачунар данашњице користи такав бројни систем, који се састоји само од јединица и нула.
То је тако зато што је то рачунару најједноставније: 1 - има струје, 0 - нема струје.
Систем који има десет цифара (0..9) се зове [[декадни систем|декадни]].
Бебиџ је имао идеју коришћења [[бушена картица|бушених картица]] за свој рачунар, а управо то се и користило за чување података пре него што су у употребу ушле магнетне меморије.
* Улазно/излазни систем - начин убацивања података и алгоритма за обраду података у рачунар и приказ обрађених података.
Касније се велики број људи бавио аутоматизованом обрадом података и информатика као наука се родила.
Данас, када је информатика толико развијена и када људски род полако улази у златно доба рачунара појмови рачунарства (наука о рачунарима) и информатике (наука о подацима) се полако разилазе. Више није потребно, и вероватно није могуће, да [[програмер]] добро познаје све процесе који се одвијају у рачунару. Док се инжењер рачунара бави [[хардвер]]ом инжењер информатике се бави [[софтвер]]ом.
Један од најбитнијих теоретичара модерне информатике је [[Уједињено Краљевство|британски]] [[Математика|математичар]] [[Алан Тјуринг]]. Тјуринг се током [[Други светски рат|Другог светског рата]] бавио [[немачка|немачком]] [[Енигма|"Енигмом“]], апаратом који је Немачка војска користила за шифровање и дешифровање порука. До краја рата Тјуринг је развио процес којим су се све поруке могле дешифровати.
Током тих истраживања настала је [[Тјурингова машина]].
Тјурингова машина је замишљени уређај који може да представи податке и над њима изврши алгоритам. Иако је врло просте структуре она је еквивалентна свим електронским и механичким рачунарима.
== Односи са другим дисциплинама ==
Упркос своме имену, већина рачунарства не укључује бављење самим рачунарима. У ствари, истакнути рачунарски научник [[Едсгер Дајкстра|Едсхер Дајкстра]] је често цитиран како каже: ''"Рачунарство није ништа више о рачунарима, него што је астрономија о телескопима."'' Дизајн и достава рачунала и рачунарских система се генерално сматра подручјем дисциплина који нису рачунарство. На пример, проучавање [[рачунарско склоповље|рачунарског склоповља]] је уобичајено сматрано делом [[рачунарско инжењерство|рачунарског инжењерства]], док је проучавање комерцијалних [[рачунарски систем|рачунарских система]] и њихове доставе често звано [[информацијска технологија]] или [[информацијски системи]]. Рачунарство је понекад критиковано као недовољно научно, поглед који је утеловљен у изјави ''"наука је рачунарству оно што је хидродинамика водоинсталатерству"'', приписана [[Стен Кели-Бутл|Стену Кели-Бутлу]]<ref>'''-{Computer Language}-''', Оцт 1990</ref> и другима. Међутим, знатна се интердисциплинарна сарадња одвија између различитих дисциплина везаних за рачунала. Рачунарство је такође неретко прешло у друге дисциплине, као што је [[вјештачка интелигенција|вештачка интелигенција]], [[когнитивна наука]], [[физика]] (види [[квантно рачунарство]]), те [[лингвистика|језикословље]].
Неки сматрају да је рачунарство сродније [[математика|математици]] од многих других научних дисциплина. Рано рачунарство је било под строгим утицајем рада математичара као што су [[Курт Гедел]] и [[Алан Тјуринг]], и постоји јако плодоносна размена идеја између двају поља у подручјима као што су [[математичка логика]], [[теорија категорија]], [[теорија домена]] и [[алгебра]].
Однос између рачунарства и [[програмско инжењерство|програмског инжењерства]] је предмет многих конфликта, а што је још додатно замућено многим споровима око тога што тачно назив „програмско инжењерство“ значи, те како [[Разноликост рачунарства|је рачунарство дефинисано]]. [[Дејвид Парнас]], узимајући за узор односе између осталих инжењерских и научних дисциплина, је тврдио да је принципијелни фокус рачунарства проучавање генералних својстава рачунања, док је принципијелни фокус програмског инжењерства дизајн специфичних рачунања како би се постигли практични резултати, што то двоје чини различитим али комплементарним дисциплинама.<ref>{{cite journal |author= Parnas David L. |year=1998|title=[http://citeseer.ist.psu.edu/parnas98software.html Software Engineering Programmes are not Computer Science Programmes] | journal = Annals of Software Engineering | volume = 6 |pages=19–37}}: „Радије него да програмско инжењерство третирам као потпоље рачунарства, третирам га као елемент скупа {грађевинарство, механичко инжењерство, [[hemijsko inženjerstvo|хемијско инжењерство]], [[електротехника]],....}."</ref>
Основни делови рачунара су: [[рачунарски миш|миш]], [[тастатура]], [[рачунарски монитор|монитор]], [[матична плоча]], [[графичка карта|графичка картица]], [[процесор]], [[RAM (меморија)|RAM]], [[Дискета|флопи диск]], [[тврди диск]], [[компакт-диск|-{CD}-]] или -{[[DVD]]}- ([[оптички запис]]и), [[модем]], [[звучна картица]] и наравно [[звучник|звучници]] за њу, те, наравно, [[Рачунарско кућиште|кућиште]]. Иако сви ови делови нису нужни за рад рачунара, данас их има готово сваки кућни рачунар.
== Види још ==
{{Columns-list|4|
* -{[[Base64]]}-
* [[База података]]
* -{[[GeekCode]]}-
* [[ГНУ]]
* [[ГНУ-ова лиценца за слободну документацију|ГНУ-ова ЛСД]]
* -{[[GPG]]}-
* -{[[PHP]]}-
* [[перл (програмски језик)|-{PERL}-]]
* -{[[HTML]]}-
* [[Личности на пољу информатике]]
* [[MTA]]
* [[Оперативни систем]]
* [[Програмски језик]]
* [[Декодер]]
* [[Raščlanjivanje|Парсер]] (Рашчлањивач)
* [[Unikod|Уникод]]
* -{[[Quoted Printable]]}-
* -{[[UCS]]}-
* [[ANSI-SPARC Архитектура|-{ANSI-SPARC}- Архитектура]]
}}
== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
{{Портал|Информатика и рачунарство}}
{{Други пројекти
| commons = Information science
| wikispecies =
| wiktionary =
| wikiversity =
| wikibooks =
| wikisource =
| wikiquote =
| wikinews = Информатика
}}
{{-}}
{{технологија}}
[[Категорија:Информатика|*]]
|