Односи Црне Горе и Русије — разлика између измена

 

=== Црна Гора под руском заштитом ===

Црногорско-руски односи постали су интезивнији за вријеме политичког дјеловања митрополита [[Василије Петровић|Василија Петровића Његоша]] (1744-1766). Митрополит Василије је три пута одлазио у Русију. У свим овим контактима митрополит је тражио да Русија узме Црну Гору под своју заштиту, као и да помогне да се изграде институције државне власти. Након повратка из Русије митрополит Василије је убјеђивао Црногорце да не треба да плаћају [[харач]] Турцима, јер су они руски штићеници над којима [[султан]] нема никакве власти. Владичино убјеђивање дало је резултата, па су Црногорци на Општем збору [[1755]]. године одбили да Турцима дају харач. Ово одбијање убрзо је резултирало великим турским походом на Црну Гору (1756). Пред турском опасношћу, митрополит Василије је упутио молбу руској царици да на [[Висока Порта|Порти]] интервенише у корист Црне Горе. Руска влада је тада, по први пут, узела у заштиту Црну Гору. Године [[1757]]. по налогу руске царице, митрополит Василије је добио помоћ од 15.000 рубаља за успостављање власти у земљи и 1.000 златних цекина као помоћ црногорском народу.<ref>[http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/petrovici_xviii_vijek/vladika_vasilije_u_crnogorskoj_povijesnici.htm Владика Василије у црногорској повијесници]</ref>