Десетерац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене |
|||
Ред 11:
Четвороиктусни симетрични стих са цезуром после петог слога (зато се зове [[Simetrični deseterac|симетрични десетерац]]), са полустиховима од једне тросложне и једне двосложне акценатске целине (3+2 или 2+3), са слободним распоредом акцената, а заступљен је углавном у лирици (зато се зове и лирски десетерац). Поједини проучаваоци овај десетерац називају и дактилотрохеј будући да се у њему често јављају и амфибрашке акценатске целине. Постоје четири варијанте симетричног десетерца или лирског десетерца: две са симетричним распоредом акценатских целина у полустиховима: (3+2//3+2 и 2+3//2+3) и две са асиметричним: (3+2//2+3 и 2+3//3+2);
== Десетосложни јампски стих (јамб) ==
Десетосложни јампски стих (јамб), претежно са слободном цезуром или са цезуром после петог слога, са неретким одступањима од строгог распореда акцената на парним слоговима и са дактилском или мушком клаузулом. Овакав јампски десетерац јавља се у комбинацији са једанаестерцем у предбранковској поезији, а [[Лаза Костић]] га афирмише подстакнут [[Виљем Шекспир|Шекспировим]] стихом и уводи у драму, често примењујући мушку клаузулу, док се овај десетерац са дактилском клаузулом, осим код Костића јавља и код [[Ђура Јакшић|Ђуре Јакшића]] ( „Отаџбина“)<ref name="
== Десетосложни стих у силабичкој версификацији француске поезије ==
Десетосложни стих у силабичкој версификацији француске поезије, са цезуром иза четвртог, петог или шестог слога (нпр. „Песма о Роланду“, [[Пол Валери|Валери]]), док се из епике развио и популаран лирски и дидактички десетерац који се налази код [[Ла Фонтен
== Референце ==
| |||