Србофобија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 79:
У периоду после поновног осамостаљења Црне Горе 21. маја 2006. године, српски језик, који је до 2011. године био и службени језик, губи тај статус у Црној Гори. Проценат говорника српског језика је са пописа становништва Републике Црне Горе из 2003. године са 64% опао на 44,45% говорника српског језика на попису становништва из 2011. године.
Срби, као конститутивни народ се представљају као национална мањина.
У односу на попис становништва Републике Црне Горе из 2003. године када су се као Срби изјаснили 31.99% становника Црне Горе, на попису становништва Републике Црне Горе из 2011. године, као Срби су се изјаснили 28.79% становника. Видан пад говорника српског језика и изјашњених Срба на попису 2011. године је разлог промовисања црногорског језика од стране власти и медија, као и самој поларизацији поимања питања националног и језичког идентитета у Црној Гори. Проценат запослених Срба у државној администрацији, здравству, полицији, школству и осталим секторима је драстично опао. Као писмо, промовише се служење латиничноглатиничним писмаписмом који је и службени, док се ћирилица потискује из службене употребе.
Најтежи удар србофоба у Црној Гори трпи Српска православна црква која је са властима већ известан период у спору око црквене имовине и промовисања канонски непризнате, такозване Црногорске православне цркве.