Јован Милићевић (историчар) — разлика између измена

Основну школу, гимназију и [[Филозофски факултет у Београду|Филозофски факултет]] ([[1953]]) завршио је у Београду. Две године радио је на [[Војномедицинска академија|Војномедицинској академији]] па је потом изабран за асистента на Катедри за националну историју. Докторирао је [[1962]], изабран је за доцента [[1963]], за вандредног професора [[1970]], а за редовног [[1982]]. године. Предавао је историју народа Југославије у [[Нови Сад|Новом Саду]].

Милићевић се бавио историјом српског народа у [[19. век|XIX]] и [[20. век|XX]] веку. Истраживао је у свим нашим архивама а од страних у Бечу[[Беч]]у, Грацу[[Грац]]у и [[Будимпешта|Будимпешти]]. Монографија ''[[Јеврем Грујић]], историјат светоандрејског либерализма'' ([[1964]]) јесте његова докторска дисертација и најзначајније дело. Написано на основу објављене и необјављене грађе, исцрпно искоришћене литературе ово дело улази у ред наших најуспелијих биографских дела. За највећи подухват наше историографије Историју српског народа (5. том) Милићевић је написао два текста. У првом је обрадио историју Србије од одласка кнеза [[Милош Обренивић|Милоша]] са власти до убиства кнеза [[Михаило обреновић|Михаила]] ([[1839]]-[[1868]]). У другом је приказао прошлост Црне Горе од судбоносних битака са Турцима с краја XVIII века ([[1797]]) до смрти владике и песника Петра II Петровића Његоша (1851).

Написао је још три синтетичка рада-у књизи ''[[Војводина]], знаменитости и лепоте'', обрадио је историју Срба у јужној [[Угарска|Угарској]] у XVI и XVII веку, а у књизи ''Социјалистичка република Србија'' прошлост матице српског народа од погибије последњег сремског деспота до почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]]. За [[Енциклопедија Југославије|Енциклопедију Југославије]] написао је поред више текстова о личностима и догађајима из наше прошлости, преглед историје Србије од [[1459]]. до [[1858]]. године (за Војводину до [[1690]]). Писао је и уџбенике историје за основну школу.

Посебно је проучавао друштвену историју Србије у XIX веку определивши се за више подручја испитивања: институције, идеологије, буне, личности. Од посебног су значаја његове студије о Народној скупштини (Народне скупштине у Србији 1839-1843;Петровсдка скупштина [[1848]]), политичким догађајима (''Опозиција у Србији уочи стварања организованих политичких странака 1878-1881; О политичким схватањима конзервативаца и либерала 1859. године; Јавност Београда према анексији Босне и Херцеговине),бунама (Историја Катанске буне''), личностима (''Омладински и либерални идеолог Владимир Јовановић, са А. Стојковићем''). Један је од приређивача сабраних дела [[Светозар Марковић|Светозара Марковића]] и писац дела књиге Сто година Филозофског факултета.

[[Категорија:Рођени 1927.|Милићевић, Јован]]

[[Категорија:Умрли 1984.|Милићевић, Јован]]

[[категорија:српски историчари|]]
{{DEFAULTSORT:Милићевић, Јован]]}}