Јапанска писма — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Лекторске измене. |
||
Ред 1:
{{lingvopedija2016}}
У [[Јапански језик|јапанском језику]] се користи сложен систем писања, који се састоји од три различита писма, то су: [[Канџи|канђи]] (漢字), [[Катакана|катакана]] (カタカナ) и [[Хирагана|хирагана]] (ひらがな), а по потреби се користи и латиница, која се назива [[Ромаџи|ромађи]] (ロマ字). За разлику од српског језика у коме су ћирилица и латиница међусобно заменљива писма, канђи, хирагана и катакана користе се комбиновано у једној реченици.
Јапански језик користи и додатне симболе, чија је употреба ограничена на специфичне речи:латиницу, која се назива ромађи (ロマ字), арапске бројеве и знаке интерпукције. ▼
[[Канџи|Канђији]] (漢字, јапански карактери) су словни знаци који представљају речи или морфеме и пореклом од кинеског писма. Канђијима се записује значење речи, за разлику од српске азбуке којом се бележи звучање речи. У реченици се канђијима записују именице и корен речи код глагола и придева
Ово је најсложеније и најбројније писмо у јапанском језику. Програмом Министарства школства прописана је листа канђија за основну писменост тзв. ђоојоо канђи и она броји 2136 канђија (према званичним подацима из 2015. године). Они се уче током целог обавезног школовања. Процењује се да се у свакодневној употреби користи 2000 канђија, док професори са универзитета и интелектуалци користе око 5000 канђија.
[[Катакана]] (カタカナ) је аутохтоно јапанско слоговно писмо, настало од делова канђија. Броји 48 слова и свако слово представља један слог. Катаканом се записује звучање речи, те се стога користи за ономатопеје, наглашавање делова реченица (нпр. код извињења)
[[Хирагана]] (ひらがな) је такође аутохтоно слоговно писмо, броји
У јапанском систему писања не бележи се размак између речи, већ се све речи у реченици пишу спојено.
▲[[Катакана]] (カタカナ) је аутохтоно јапанско слоговно писмо, настало од делова канђија. Броји 48 слова и свако слово представља један слог. Катаканом се записује звучање речи, те се стога користи за ономатопеје, наглашавање делова реченица (нпр. код извињења) а данас се користи за стране речи (осим за оне кинеског порекла), ономатопеје и наглашавање и бележење речи страног порекла.
У модерном јапанском користе се два смера писања: западни (с лева на десно хоризонтално, редови се ређају одозго на доле) и традиционални (одозго на доле вертикално, редови се ређају с десна на лево). Западни начин се употребљава на екрану, док се у штампаним медијима више користи традиционални смер.
{| class="wikitable"
!Јапанска реченица
!Ромађи транскрипција
!Превод
!
|-
|私はブラジルへ行きます.
|Watashi wa burajiru e ikimasu.
|Ја идем у Бразил.
|
|-
|
|
|
|
|-
|
|
|
|
|}
== Помоћна писма ==▼
▲[[Хирагана]] (ひらがな) је такође аутохтоно слоговно писмо, броји такође 48 слова, где сваки слог представља једно слово, као и код катакане. Хираганом се записују граматичке речи у реченици: наставци код променљивих речи (глаголи и придеви), затим тзв. ''структурне речце'' које имају падежну функцију у реченци, префикси и суфикси. Хираганом се такође записују речи које се не пишу канђима, а фуригана је хирагана која се записује изнад канђија како би се знало како се тај канђи чита (нпр. у уџбеницима или књигама за децу).
▲Јапански језик користи и додатне симболе, чија је употреба ограничена на специфичне речи: латиницу
▲== Помоћна писма ==
[[Ромађи]] (ロマ字) је јапански назив за латинично писмо које се користи у транскрипцији јапанских речи за странце. Ромађи се уобичејено среће у уџбеницима за јапански језик, док Јапанци не користе ромађи у свакодневници, сем за неке интернационалне скраћенице (CD, DVD, Wi-Fi).
== Историја писма ==
Писменост у Јапану развила се под утицајем кинеске културе. Општеприхваћена претпоставка је да су будистички монаси донели кинеске свете списе у Јапан у V веку и да су се они читали на кинеском језику. У то време јапански језик није имао свој писани облик.
Временом се појавио и ситем манјогана, који је користио мањи број знакова из канђија само због њихове фонетске (звучне) вредности, а не и семантичке (значењске). Манјогана
Катакана је настала тако што су ученици у манастирским школама узимали делове канђија и доделили им гласовну вредност, како би могли брже да њима да транскрибују новопридошле речи (канђи) из кинеског. ▼
Како су писма сазревала и ширила се, канђи се почео користити само за писање речи које носе значење, као што су именице, придеви и глаголи, док су каном (хираганом и катаканом) почеле да се записују граматичке речи, аутохтоне јапанске речи, транскрипција изнад канђија ([https://en.wikipedia.org/wiki/Furigana фуригана]) као и речи из страних језика (које су накнадно из других страних језика стизале у јапански нпр. бројни англицизми).▼
▲Катакана је настала тако што су ученици у манастирским школама узимали делове канђија и доделили им гласовну вредност, како би могли брже да њима да транскрибују новопридошле речи
Што се ромађија тиче увео га је научник Хепбурн (Hepburn) који га је крајем 19. века користио у свом енглеско-јапанском речнику као транскрибцију . Ова енглеска транскрипција користи се и данас у неким уџбеницима јапанског језика за странце. ▼
▲Како су писма сазревала и ширила се, канђи се почео користити само за писање речи које носе значење, као што су именице, придеви и глаголи, док су каном (хираганом и катаканом) почеле да се записују граматичке речи, аутохтоне јапанске речи, транскрипција изнад канђија
▲Што се ромађија тиче увео га је научник Хепбурн (Hepburn) који га је крајем 19. века користио у свом енглеско-јапанском речнику као
== Референце ==
| |||