Вукан (велики жупан) — разлика између измена

Током наредних година, Бодин је нападао Драчку тему, а истовремено је и Вукан отпочео са нападима на византијске пограничне области. Њихови напади су сузбијени крајем 1090. или 1091. године, када је у једној бици заробљен и сам краљ Бодин, али то није довело до престанка напада. Већ после византијске победе над [[Печенези]]ма у [[Битка код Левунија|бици код Лебуниона]] [[29. април|29.04.]][[1091]]. године, помиње се, у византијским изворима, страх ''„да Бодин и Далмати (тј. Срби<ref name="ВИНЈIII">{{ВИНЈ III}}</ref>) намеравају да прекрше уговоре и крену против наше територије“''<ref name="Анчи" />. Поред страха од Бодина, помиње се и рашки жупан Вукан, пошто је [[списак византијских царева|византијски цар]] [[Алексије I Комнин]] (1081—1116) добио податке да се он спрема на нове нападе, због чега је сматрао да границу према њему треба додатно ојачати. Током наредне године је, под његовим надзором<ref name="Анчи" />, на граници према Србима, на тлу данашњег [[Косово и Метохија|Косова]] и [[Косово и Метохија|Метохије]], подигнут већи број [[Дрво (материјал)|дрвених]] и [[грађевински камен|камених]] [[Куле|кула]], [[шанац]]а и осматрачница<ref name="Анчи">[[Ана Комнина|Ана Комнин]], ''„[[Алексијада]]“''</ref>. Међутим, Вукан је већ [[1093]]. године упао у Византију, опљачкао делове Косова, док је [[Липљан]] заузео и спалио. Византијски цар је, на вести о његовом упаду, покренуо војску да би га сузбио и повратио град. Сам Вукан се повукао са Косова у [[Звечан]], а цару је, у Скопље, послао гласнике са писмом. Он је навео да су локални византијски намесници кривци за његов напад, јер су ''„вршили разне упаде и нанели не малу штету Србији“''<ref name="Анчи" />. Алексије је прихватио његов предлог да се закључи мир, којим се потврђују пређашње границе, а који би он, додатно, гарантовао давањем [[талац]]а, тако да се вратио у [[Константинопољ|Цариград]], док је локалним намесницима наредио да поправе порушене објекте на граници и преузму српске таоце. Вукан је током наредних [[месеци]] стално одлагао слање талаца, што му је Алексије, у више наврата, изнова захтевао у писмима.

Пошто српски таоци нису стигли, Алексије је послао против Вукана војску, предвођену, његовим братанцем [[Јован Комнин (дука Драча)|Јованом Комнином]]. Византијске снаге су код Липљана прешле [[Ситница|Ситницу]] и подигле логор утврђен [[Палисада|палисадом]], наспрам српског [[средњовековни град Звечан|утврђеног Звечана]]. Српски жупан је Јовану послао гласнике, преко којих му је поручио да жели мир са Византијом и да ће послати таоце, али је истовремено окупљао своје снаге за борбу. Јована је о његовим прпремама известио један [[монаштво|монах]], али је он одбио да у то поверује и оптужио је монаха, да је лажов и варалица. Непосредно након тога, Вукан је у изненадном [[ноћ]]ном нападу уништио византијски логор. Само је мали део византијске војске успео да се спасе и повуче, са Јованом, назад у Липљан<ref name="Анчи" />, док је већи део побијен на спавању, погинуо у борби или се удавио у Ситници. Остаци византијске војске су се из Липљана повукли ка Цариграду, а српске снаге су потом, преко [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], упале на север данашње Македоније, опљачкале околину Скопља, [[Горњи Полог|Горњи]] и [[Доњи Полог]], после чега су опустошиле област око [[Врање|Врања]] и вратиле се у Рашку<ref name="Анчи" />. Вуканов упад у Византију је приморао Алексија да се, по трећи пут, за само три године, са војском упути на границу према Србима. Он је без отпора ушао у порушени Липљан, у коме је примио Вуканове гласнике преко којих је рашки жупан понудио склапање мира и раније обећане таоце. Вукан је, са својом пратњом, потом дошао у град и закључио, током [[1094]]. године, мировни уговор са царем Алексијем, коме је предао 20 талаца<ref name="Анчи" />, међу којима су били његови братанци, синови жупана Марка<ref name="ИСН1">{{ИСН I}}</ref>, [[Урош I Вукановић|Урош]] и Стефан Вукан<ref name="Анчи" />. Овај уговор је донео мир на тај део српско-византијске границе, јер током наредних десетак година, нема помена о Вукану и српским упадима, у историјским изворима. Истовремено, преговори које је, у два наврата, водио са Алексијем сведоче о Вукановој снази, јер је он први [[списак српских владара|српски владар]] који равноправно преговара са византијским царем<ref name="Андрија" />.