'''Андроник -{IV}- Палеолог''' ({{јез-гр|Ανδρόνικος Δ' Παλαιολόγος}}; [[Константинопољ|Цариград]], [[2. април]] [[1348]]. — [[Селимврија]], [[28. јун]] [[1385]]. ) је био [[списак византијских царева|византијски цар]] (1376—1379) и најстарији [[син]] [[Јован V Палеолог|Јована -{V}-]] (1341—1376, 1379—1390, 1390—1391) и ''Јелене [[Кантакузин]]''. Већ од средине [[14. век]]а је сматран неком врстом савладара и наследника, али је већ [[1373]]. године покушао да збаци оца у тренутку када је он мировним уговором постао [[вазал]] [[списак султана Османског царства|отоманског султана]] [[Мурат I|Мурата -{I}-]] (1362—1389). Том приликом се он ослонио на Муратовог сина [[Сауџи Челебија|Сауџи Челебију]] који се такође побунио против оца, али су обе побуне пропале. Мурат је свог сина ослепео што је захтевао и од Јована -{V}-, али је он делимично поштедео Андроника ослепевши га само на једно око. Само три године касније од бежи из затвора уз помоћ [[Ђенова|Ђеновљана]] и после [[месеци|једномесечне]] [[Опсада|опсаде]] преузима контролу и власт над Цариградом. Ђеновљанима је њихову услугу платио предајом острва [[Тенедос]]а, док је милост [[Османлије|Османлија]] покушао да задобије предајом [[Галипоље|Галипоља]]. Међутим његов отац и брат бивају ослобођени из затвора уз помоћ [[Млетачка република|Млечана]], да би већ 1379. године уз помоћ Османлија збацили Андроника и преузели власт. Иако му је то био други покушај да преузме власт, Андроник није био убијен нити утамничен већ је на управу добио поседе око [[Селимврија|Селимврије]], недалеко од Цариграда. Он ни ту није мировао и покушао је да прошири свој посед на рачун свог оца покушавши да заузме једну [[Тврђава|тврђаву]] на пола пута између Селимврије и Цариграда, али га је Јован -{V}- у тешкој бици савладао. Сам Јован је у њој био тешко рањен, а сам Андроник је ускоро после тога преминуо 1385. године на свом поседу у Селимврији. Женио се два пута и имао је неколико деце, од којих је најпознатији његов син [[Јован VII Палеолог|Јован (-{VII}-)]] (савладар 1376—1379, цар 1390, регент 1399—1403).
