Субјекат (граматика) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.149.80.171 (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb
Нема описа измене
Ред 1:
{{Друго значење3|Субјекат}}
{{Лингвопедија2016}}
'''Субјекат''' је један од два главна [[Реченица|реченична]] члана. Њиме је изречен вршилац радње или носилац стања или особина саопштених у предикату. Он је независан, самосталан у [[Реченица|реченици]] и може бити исказан [[Реч|речју]], [[синтагма (лингвистика)|синтагмом]] или [[Реченица|реченицом]].
 
Линија 5 ⟶ 6:
* ''Град'' лежи на левој обали Дунава. ([[Именице|именица]])
* ''Они'' су били вредни радници. ([[Заменице|именичка заменица]])
* ''Липов мед'' је замирисао. (именичка синтагма)
* ''Певати'' је лепо. ([[глагол|глагол у инфинитиву]])
 
* ''Последњи'' доноси сладолед. (придев)
* ''Седамдесет'' је дељиво са два. (број)
* ''Данас'' је дневни лист. (прилог)
* Чуло се ''тик-так''. (узвик)
У многим реченицама субјекат није експлицитно исказан. У том случају одређује се према глаголском лицу. Најчешће се изоставља у два случаја:
 
а) Ако је предикат у првом или другом лицу једнине (ја, ти) или множине (ми, ви), лична заменица тада није неопходна.
* Зваћу те ујутру.
* Причаш гласно.
* Познајете ли овог господина?
б) Субјекат у трећем лицу може се налазити у некој од претходних реченица.
* (Нећу више даправим те колаче.) Захтевају превише времена.
Предикат се са субјектом слаже у лицу, броју и роду(ако глаголски облик разликује род). У реченици је субјекат обично на почетку, мада може стајати и на другим местима у оквиру реченице:
* Ана одговара историју.
* Историју одговара Ана.
== Врсте субјекта према падежу у којем се налази ==
 
Према облику, тј. [[падеж]]у у којем се налази, субјекат у реченици може бити:
*# граматички - увек у [[Номинатив|номинативу]]
Граматички# субјекатлогички сеили увексемантички налази у [[Номинатив|номинативу]], док је логички- у [[Генитив|генитиву]], [[Датив|дативу]] или [[Акузатив|акузативу]] (у сва три падежа без предлога).
* логички.
а) Логички субјекат у генитиву (''безличне'' ''егзистенцијалне реченице'')
 
Логички субјекат, који именује појам о чијој је егзистенцији реч, налази се у генитиву. Када треба исказати презент употребљава се глагол „имати”, а када треба исказати друго глаголско време – глагол „бити”.
Граматички субјекат се увек налази у [[Номинатив|номинативу]], док је логички у [[Генитив|генитиву]], [[Датив|дативу]] или [[Акузатив|акузативу]] (у сва три падежа без предлога).
* Данас има/нема млека.
* Јуче није било ђака у школи.
* Сутра ће бити наставе.
б) Логички субјекат у дативу и акузативу
 
Логички субјекат, који означава психолошка или физиолошка стања особе (живог бића) о којој се говори у реченици, налази се у дативу или акузативу. 
У служби субјекта најчешће су
* Јовану се спавало.
• именице
* Јасну је болела глава. - Јасну је логички субјекат, док је глава граматички субјекат
• именичке заменице, или
* Саши је клецнула нога. - Саши је логички субјекат, док је нога граматички субјекат
• именичке синтагме у номинативу
Овакав субјекат назива се граматички
 
== Референце ==
Предикат се са субјектом слаже у лицу, броју и роду(ако глаголски облик разликује род). У реченици је субјекат обично на почетку, мада може стајати и на
Предраг Пипер и Иван Клајн: Нормативна граматика српског језика Матица српска, Нови Сад, 2014.
другим местима у оквиру реченице:
* Ана одговара историју.
* Историју одговара Ана.
У обе реченице подвлачи се ''Ана''.
 
Живојин Станојчић и Љубомир Поповић: Граматика српског језика, Завод за уџбенике, Београд, 2011.
Субјекат не мора увек бити исказан. Може се подразумевати. У том случају одређује се према глаголском лицу.
 
[[Категорија:ЛингвистикаЛингвопедија]]
[[Категорија:ГраматикаСинтакса]]
[[Категорија:Реченица]]
[[Категорија:Реченични чланови]]
[[Категорија:Српски језик]]