Социолингвистика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Робот: додато {{neprovereni seminarski}}; козметичке измене |
||
Ред 5:
Социолингвистика такође проучава како се [[језички варијетет]]и разликују у зависности од различитих друштвених фактора (нпр. етничка припадност, религија, друштвени статус, пол, ниво образовања, старост...) и како се они користе да разврстају појединце у друштвене и друштвено-економске класе. Као што се употреба језика разликује од места до места, тако се разликује и између различитих друштвених класа, и социолингвистику занимају управо ови [[социолект]]и.
Друштвене аспекте језика су у модерном смислу први проучавали индијски и јапански лингвисти тридесетих година XX века, као и Луј Гошо почетком XX века, али су привукли пажњу Запада тек много касније. Темељ проучавања друштвене мотивације језичке промене била је теорија таласа из касног XIX века. Прва потврђена употреба термина социолингвистика била је у наслову чланка "Социолингвистика у Индији" Томаса Калана Ходсона, објављеног 1939. у часопису ''Човек у Индији''.<ref>Paulston, Christine Bratt and G. Richard Tucker, eds. ''Sociolinguistics: The Essential Readings. Malden, Ma.: Wiley-Blackwell, 2003.</ref><ref>[http://www.ncl.ac.uk/ss15/papers/paper_details.php?id=304 T. C. Hodson and the Origins of British Socio-linguistics by John E. Joseph] Sociolinguistics Symposium 15, Newcastle-upon-Tyne, April 2004</ref> Социолингвистика се на Западу први пут појавила шездесетих година XX века, предвођена лингвистима као што су Вилијам Лабов у САД и Базил Бернстин у Великој Британији. Вилијам Стјуарт<ref>{{cite book |last=Stewart |first=William A |author-link=William Alexander Stewart |editor1-last=Fishman |editor1-first=Joshua A| editor1-link=Joshua A. Fishman |title=Readings in the Sociology of Language |publisher=Mouton |page=534 |chapter=A Sociolinguistic Typology for Describing National Multilingualism |location=The Hague, Paris |year=1968 |doi=10.1515/9783110805376.531 |isbn=978-3-11-080537-6 |oclc=306499}}</ref>
== Примене социолингвистике ==
Ред 11:
Вилијам Лабов се често сматра оснивачем социолингвистике. Посебно је познат по томе што је увео квантитативно проучавање језичке варијације и промене,<ref>Paolillo, John C. ''Analyzing Linguistic Variation: Statistical Models and Methods'' CSLI Press 2001, Tagliamonte, Sali ''Analysing Sociolinguistic Variation'' Cambridge, 2006</ref> чиме је социологија језика постала научна дисциплина.
Социолингвистика, такође може да проучава постепени прелаз појединачних вредности речи у контексту њихове [[семантика|семантике]] која се јавља у неким етничким, културним или друштвеним групама. На пример, руски лингвиста А.В. Алтинцев је проучавао семантику речи "љубав" (удмуртски идиом [[јидиш (језик)|јидиша]] ליב ) међу Ашкенази Јеврејима из Удмуртије и Татарстана. Успео је да направи градацију значења ове речи и установио је да је концепт љубави постепен прелаз појединачних вредности, где референтна тачка подиже вектор профила "држава – етнички идентитет – породица".<ref>Altyntsev A.V., "The Concept of Love in Ashkenazim of Udmurtia and Tatarstan", Nauka Udmurtii. 2013. № 4 (66), p. 127-132. (Алтынцев А.В., [http://snioo.ru/images/stories/nu-print/nu4662013.pdf
Ред 17:
== Литература ==
* {{РСР}}
{{neprovereni seminarski}}
[[Категорија:Социолингвистика]]
|