Александар I Павлович — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Разне исправке)
 
Под владавином овог цара, Русија је задњи пут значајно проширила своје границе у Европи. У рату са [[Шведска|Шведском краљевином]], [[Руска Империја|Русија]] је [[1809]]. припојила [[Финска|Финску]]. Три године касније, припојена је [[Молдавија|Бесарабија]], док су на [[Бечки конгрес|конгресу великих сила у Бечу]] Русији додељени источни и централни делови данашње [[Пољска|Пољске]]. Такође, у истом периоду, Русија започиње покоравање кавкаских земаља ([[Грузија]] 1801-1815, [[Јерменија]] и [[Азербејџан]] 1813-1828). У првом периоду освајања, руска држава је умела да давањем либерално устројених аутономија као и завођењем реда (али и давањем већих верских, економских и социјалних права какваским хришћанима) придобије или бар умири становништво освојених земаља. Приликом ових освајања, руски цар је одобрио либералне уставе, аутономну управу и персоналну унију за Варшавско војводство (Пољска) и Велику кнежевину Финску док је Бесарабија добила либералан статут и аутономну управу. У Кавказу, увођење руске власти је онемогућило даље пљачкашке походе како локалних разбојничких племена тако и иранских војски. Такође, заведена је стабилна управа, започета изградња путева (и још значајније, масивних одбрамбених утврђења подељених у три линије)и подстакнута трговина, пољопривреда и образовање. Уклоњене су све препреке слободном исповедању хришћанске вере у Грузији и Јерменији али су такође, поштована верска права муслиманских народа.{{чињеница|date=01. 2017.}}
 
== Кореспонденција Петра I Петровића са Алексадром I ==
 
[[Петар I Петровић Његош]] је руског цара у својим бројним посланицима и писмима називао наш цар, а султан је био цар наших муслимана, па је и у дописивању са муслиманима нашег језика писао наш и ваш цар. Из неколико писама упућених цару Александру дознајемо тадашња политичке односе Црне Горе и Русије. Петар Цетињски извјештава цара да су црногорски и [[Брђани (назив)|брцки]] чиноначалници примили његову царску грамату преко руског консула у Котору. Грамата је примљена са највећом радошћу. Певало се на Цетињу у славу њиховог протектора, пуцало због весеља и сви су велегласно викали "да живи велики Алексаднар". Петар му препоручује да се у Котору оформи комисија састављена од Руса, да би се отклонили неспоразуми услед злих клевета на рачун њега и народа. Народ црногорски и брдски је радостан због уређења консулата у Котору. <ref>{{Cite book|last= Петровић Његош|first= Петар I|authorlink= |coauthors= |title= Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први руском цару Александру I, стр. 252. и 253., писма 111. и 112.|year=2015|url= |publisher= Светигора|location= Цетиње |id=}}</ref>
 
== Литература ==
Анониман корисник