Међународни кодекс номенклатуре алги, гљива и биљака — разлика између измена

'''Међународни кодекс номенклатуре алги, гљива и биљака''' ({{јез-енгл|International Code of Nomenclature for algae, fungi, and plants}}), скраћено '''-{[[ICN]]}-''', систем је којим се класификују природни биљни облици. Основа научних имена је [[латински језик|латински]], [[Грчкигрчки језик|грчки]], или су имена латинизирана. На пример [[бедрница]], српска панчићија или -{''Pancicia serbica Vis.''}- има латинизиран назив [[Род (биологија)|рода]] и назив [[врста|врсте]]. Ова номенклатура је пре [[2011]]. била позната као -{ICBN}- ({{jezјез-engенгл|International Code of Botanical Nomenclature}}).<ref name=ViennaCode>{{Cite book |year=2006|editor1=McNeill J. |editor2=Barrie F.R. |editor3=Burdet H.M. |editor4=Demoulin V. |title=International code of botanical nomenclature (Vienna Code) adopted by the seventeenth International Botanical Congress, Vienna, Austria, July 2005 |edition=electronicелектр. |publication-place=Vienna |publisher=International Association for Plant Taxonomy |url=http://ibot.sav.sk/icbn/main.htm |accessdate = 2025. 212. 20112016.}}</ref><ref>{{cite journal|author1=Knapp, S. |author2=McNeill, J. |author3=Turland, N.J. |year=2011|title= Changes to publication requirements made at the XVIII International Botanical Congress in Melbourne - what does e-publication mean for you? |journal=PhytoKeys |volume=6 |issue=0 |doi=10.3897/phytokeys.6.1960|pages=5–115—11}}</ref>

Ако се као пример узме дивља ружа ([[шипак]]), класификација је следећа: Дивља ружа је врста; њен научни назив је -{''Rosa canina L.''}-

''-{Rosa}-'' је име рода -{(genus)}- и пише се великим словом, ''-{canina}-'' је име врсте (атрибут) и значи псећа„псећа” (од -{canis}- –— [[пас]]), увек се пише малим словом, а ''-{L.}-'' означава иницијал аутора (у овом случају ''-{[[Карл фон Лине|Linne]]}-'').

Врста ''-{R. canina L.}-'' припада секцији: -{''Caninae Crép.'' (François Crépin)}- подрода: -{''Cynorhodon Dumort.'' (Graf Barthélemy Charles Joseph Dumortier)}- псећих ружа од латинизираног грчког '''-{κυων}-''' (кион) -— пас и '''-{ροδον}-''' (родон) –— ружа.

Род -{Rosa L.}- припада потпородици -{Rosoideae Focke (Wilhelm Olbers Focke)}-, [[породица (биологија)|породици]] -{Rosaceae Juss. (Antoine Laurent de Jessieu)}-, подреду -{Rosineae}-, [[Ред (биологија)|реду]] -{Rosales}-. Овај ред сврстан је у подкласу -{Rosideae}-, класе -{Magnoliopsida (syn. Dicotyledones)}-, одељка -{Magnoliophyta}- (syn. -{Angiospermae }- — [[скривеносеменице]]}-).

Понекад у давању имена [[Таксономске категорије|таксону]] учествује више аутора из различитих разлога. Тако је на пример [[панчићева оморика|оморика]] у време када ју је открио [[Јосиф Панчић]], [[1875]]. године, сврстана у род ''-{Pinus}-'' јер су родови [[смрчје|смрче]] (''-{Picea}-''), [[Јела|јеле]] (''-{Abies}-'') и [[бор (биљка)|борова]] (''-{Pinus}-'') били обухваћени тадашњим заједничким родом ''-{Pinus}-''. Тада је оморика добила назив ''-{Pinus omorika Pančić}-'', да би ревизијом рода ''-{Pinus}-'' сврстана у нови род -— род смрче (''-{Picea}-'') и добила данашњи назив -{''Picea omorika (Pančić) Purkyne''}-. Име Панчића се због тога пише у загради, а иза њега је име -{Purkyne (Emanuel Ritter von Purkyne)}- који је извршио ревизију рода ''-{Pinus}-'' и посредно комплетирао данашњи назив оморике.

Поред правила које прописује ботаничка номенклатура, и која важи за природне таксоне, постоји и [[номенклатура културних биљака]]. За ову групу биљака правила прописује -{[[ICNCP]]}- ({{jezјез-engенгл|International Code of Nomenclature for Cultivated Plants}}).<ref>Zander, Robert (2002): Trilingual Dictionary of Plant Names / English French German / Handwörterbuch der Pflanzennamen / Englisch Französich Deutsch / Dictionnaire des Noms de Plantes / Anglais Français Allemand. Ulmer</ref>