Информатика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Natalii123 (разговор) на последњу измену корисника Vcesnak
Нема описа измене
Ред 1:
== LIKER OD VIŠNJE ==
'''Информатика''' и '''рачунарство''' су науке које се баве структуром и аутоматском (машинском) обрадом [[податак]]а.
<gallery>
Liker od višnje.jpg|
</gallery>
 
Likeri su jaka alkoholna pića za koja je karakterističan veliki sadržaj šećera koji daje poseban ukus. Usled velikog sadržaja šećera u koncentraciji koja je mala ili više sirupasta.
Информатика се бави проналажењем оптималних решења за проблеме. Једном пронађено решење се може користити за низ сличних проблема. На основу математичких аксиома се моделирају и анализирају структуре и процеси из стварног света. Описивање проблема и процеса омогућаваја симулације тих процеса. Решења проблема се дефинишу у облику [[алгоритам]]а који обрађује одређену [[структура података|структуру података]].
Prema opštoj klasifikaciji likere delimo u četiri osnovne grupe:
- voćni likeri i liker sa aromom voća koji su najvažniji kod nas:
Maraskino liker, Kruševački ananas liker, jagoda liker, banana liker, liker od višnje.
- biljni (vegetabilni) slatki likeri: kafa liker, kakao liker, mouca liker, orahovac, sharteuse, benediktan.
Višnje [[voće]] svetle ili tamnocrvene boje, slatkog ili kiselkastog ukusa. Spada u rano voće, koje se manje jede u svežem stanju, a više se industrijski prerađuje (sokovi, džemovi, rakija,likeri, vino, nadjevi za konditorske proizvode, kompot itd.).
Liker od visanja je pice koje se pije tradicionalno I priprema. Poznato je pod nazivom liker od visnje ili visnjovaca. Kako se pravi u domacinstvu, recept je nama dostupan I prenosi se sa kolena na koleno. Liker od visnje se pije sam, a cesto se mesa sa ostalim picima I tako nastaju razni kokteli. Kao komercionalni kupovni, uglavnom nije tako dobar, kao domaci liker od visnje, koji vrlo lako mozemo sami da napravimo.
 
== ИсторијаALKOHOLNA PIĆA ==
Појам информатика се састоји од речи [[информација]] и [[аутоматика]]. Први пут се помиње у [[Немачка|Немачкој]] године 1957. од стране Карла Штајнбуха. Овај појам покрива истовремено науку о рачунарима (рачунарство) и науку о информационим системима.
 
Alkoholna pića su pića koja sadrže između 3 i 80% etilnog alkohola (etanola). Dobijaju se alkoholnim vrenjem iz biljnih sirovina koje sadrže šećer (grožđe i dr. voće) ili škrob (ječam, kukuruz, raž), ili se priređuju mešanjem ekstrata, eksencija i vode s etilnim alkoholom.
Информатика има за основу [[Математика|математику]], [[Електроника|електронику]], [[Физика|физику]] и неке инжењерске науке.
 
=== Vrste alkoholnih pića ===
Настала је у [[19. век]]у размишљањем тадашњег генија [[Чарлс Бебиџ|Чарлса Бебиџа]], који је замислио машину која би узимала податке, обрађивала их на неки начин и онда обрађене податке приказивала.
 
Prema udelu etanola mogu se podeliti na slaba (pivo, vino, sake), srednje jaka (vermut, prošek, cherry, amaro, likeri) i jaka (rakija, viski, votka, džin, rum, konjak). Prema proizvodnome postupku razlikuju se alkoholna pića koja se proizvode bez primene destilacije i ona koja se proizvode uz primenu destilacije.
Бебиџ је то наравно замислио потпуно [[механика|механички]], док су данас [[рачунар]]и [[електроника|електронски]].
Bez primene destilacije proizvodi se najpre pivo i vino; oni sadrže 5 do 20% etanola. Pića koja se proizvode destilacijom većinom su jaka, sadrže 12 do 55 ili više postotaka etanola. Aroma destilata ovisi o vrsti i količini sirovine te o razlikama u provedbi fermentacije, destilacije i procesa starenja.
 
=== Načini proizvodnje alkoholnih pića ===
Данашњи рачунари имају сличности са Бебиџовом машином:
 
Načini proizvodnje alkoholnih pića kroz povest su se razvijala veoma sporo. Poglavito se to odnosi na razdoblje srednjeg veka. Nakon srednjega veka, došlo je do razvoja na području proizvodnje jakih alkoholnih pića. Poglavito veliki napredak dogodio se u u 19. i 20 veka. Tako danas imamo dva osnovna postupka proizvodnje alkoholnih pića, a to su fermentacija i destilacija. <ref>Mujić, I., Tehnologija proizvodnje jakih alkoholnih pića, Veleučilište u Rijeci, Poljoprivredni odjel Poreč, Rijeka, 201</ref>
* [[бинарни систем]] - скоро сваки рачунар данашњице користи такав бројни систем, који се састоји само од јединица и нула.
 
== Liker ==
То је тако зато што је то рачунару најједноставније: 1 - има струје, 0 - нема струје.
Систем који има десет цифара (0..9) се зове [[декадни систем|декадни]].
Бебиџ је имао идеју коришћења [[бушена картица|бушених картица]] за свој рачунар, а управо то се и користило за чување података пре него што су у употребу ушле магнетне меморије.
 
Likeri su posebna grupa jakih alkoholnih pića koju karakteriziraju zajedničke osobine da su proizvedeni na bazi alkohola i šećernog sirupa.39
* Улазно/излазни систем - начин убацивања података и алгоритма за обраду података у рачунар и приказ обрађених података.
Prvi likeri počeli su se proizvoditi u srednjem veku. S otkrićem Amerike i novih puteva do Indije i Kine u Europu su stizali dotad nepoznati začini i razne biljke. U 19. Veku liker se počeo piti iz užitka a ne samo za zdravlje.40
[[Liker]] je jako alkoholno piće:
• koje sadrži najmanju količinu šećera, izraženu kao invertni šećer: - 70 grama na litru za liker od trešanja/višanja kod kojeg etilni alkohol proizlazi isključivo od rakije od trešanja/višanja, - 80 grama na litru za liker od encijana ili slične likere pripremljene s encijanom ili sličnim biljkama kao jedinom aromatičnom tvari, - 100 grama na litru u svim drugim slučajevima; • proizvedeno aromatiziranjem etilnog alkohola poljoprivrednog podrijetla ili destilata poljoprivrednog podrijetla ili jednog ili više jakih alkoholnih pića ili njihovih mešavina te zaslađeno, s dodatkom proizvoda poljoprivrednog podrijetla ili prehrambenih proizvoda poput vrhnja, mlijeka ili drugih mlečnih proizvoda, voća, vina ili aromatiziranog vina sukladno Zakonu o vinu (96/03).
Alkoholna jakost likera koji se stavlja na tržište kao gotov proizvod je najmanje 15% vol.41
Likeri se dele na: slatke, gorke i specijalne. Gorki likeri se proizvode od gorkih ekstrakata s manje šećera.42
Neki od najpoznatijih likera su slijedeći:
• '''''ALKERMES''''' – je izrazito crvene boje, a dobija se od različitog lekovitog bilja i začina, između ostalog cimeta, klinčića, vanilie, muškatnog oraščića i kardamoma. Neobičan naziv dolazi od arapske riječial-qirmiz, koja znači "crveno".
'''Liker od visnje'''
Višnja nas svojim grimiznim sočnim plodovima raduje od davnih vremena. Ona potiče iz severnih krajeva Indije i Irana i obožavana je još od antičkog doba.<ref>http://najzdravijahrana.com/liker-od-visanja-lekovitost-i-recepti/</ref>
 
===== '''PRIPREMA''' =====
Касније се велики број људи бавио аутоматизованом обрадом података и информатика као наука се родила.
# Višnje operite i skinite peteljke.
# Na dno veće tegle stavite red višanja, pa preko njih pospite šećer u debljem sloju. Preko sloja šećera ponovno složite red višanja, pa red šećera. Ponavljajte postupak sve dok tegla ne bude napunjena skoro do vrha.
# Teglu s višnjama stavite na sunce i poklopite tanjirićem (nikako poklopcem). Kad se šećer potpuno otopi, teglu do vrha napunite rakijom, lagano promešajte i zatvorite poklopcem.
# Liker ostavite u špajz da odstoji barem mesec dana, pa ga tek onda prespite u flašu. <ref>http://www.kurir.rs/domaci-liker-od-visanja-clanak-2343447</ref>
 
{| class="wikitable"
Данас, када је информатика толико развијена и када људски род полако улази у златно доба рачунара појмови рачунарства (наука о рачунарима) и информатике (наука о подацима) се полако разилазе. Више није потребно, и вероватно није могуће, да [[програмер]] добро познаје све процесе који се одвијају у рачунару. Док се инжењер рачунара бави [[хардвер]]ом инжењер информатике се бави [[софтвер]]ом.
|-
! '''HEMIJSKI SASTAV''' !! '''(-{[[%]]}-)'''
|-
| Suva materija || 12-22
|-
| Ukupne kiseine (limunska) || 0,9 - 1,80
|-
| Invertni šećer || 8 - 12
|-
| Saharoza || 0,1 - 0,4
|-
| Pektinske materije || 0,15 - 0,4
|-
| Azotne materije || 0,5 - 1,2
|-
| Mineralne materije || 0,35 - 0,6
|}
 
Један од најбитнијих теоретичара модерне информатике је [[Уједињено Краљевство|британски]] [[Математика|математичар]] [[Алан Тјуринг]]. Тјуринг се током [[Други светски рат|Другог светског рата]] бавио [[немачка|немачком]] [[Енигма|"Енигмом“]], апаратом који је Немачка војска користила за шифровање и дешифровање порука. До краја рата Тјуринг је развио процес којим су се све поруке могле дешифровати.
Током тих истраживања настала је [[Тјурингова машина]].
Тјурингова машина је замишљени уређај који може да представи податке и над њима изврши алгоритам. Иако је врло просте структуре она је еквивалентна свим електронским и механичким рачунарима.
 
== Posebne odredbe vezane za opisivanje, prezentiranje i označavanje jakih alkoholnih pića ==
== Односи са другим дисциплинама ==
Упркос своме имену, већина рачунарства не укључује бављење самим рачунарима. У ствари, истакнути рачунарски научник [[Едсгер Дајкстра|Едсхер Дајкстра]] је често цитиран како каже: ''"Рачунарство није ништа више о рачунарима, него што је астрономија о телескопима."'' Дизајн и достава рачунала и рачунарских система се генерално сматра подручјем дисциплина који нису рачунарство. На пример, проучавање [[рачунарско склоповље|рачунарског склоповља]] је уобичајено сматрано делом [[рачунарско инжењерство|рачунарског инжењерства]], док је проучавање комерцијалних [[рачунарски систем|рачунарских система]] и њихове доставе често звано [[информацијска технологија]] или [[информацијски системи]]. Рачунарство је понекад критиковано као недовољно научно, поглед који је утеловљен у изјави ''"наука је рачунарству оно што је хидродинамика водоинсталатерству"'', приписана [[Стен Кели-Бутл|Стену Кели-Бутлу]]<ref>'''-{Computer Language}-''', Оцт 1990</ref> и другима. Међутим, знатна се интердисциплинарна сарадња одвија између различитих дисциплина везаних за рачунала. Рачунарство је такође неретко прешло у друге дисциплине, као што је [[вјештачка интелигенција|вештачка интелигенција]], [[когнитивна наука]], [[физика]] (види [[квантно рачунарство]]), те [[лингвистика|језикословље]].
 
Kada se kod opisivanja, prezentiranja ili označavanja jakog alkoholnog pića navodi sirovina upotrijebljena za proizvodnju etilnog alkohola poljoprivrednog podrijetla, svaki pojedini upotrijebljeni alkohol poljoprivrednog podrijetla treba biti naveden padajućim redoslijedom upotrijebljenih količina. Ako je jako alkoholno piće bilo podvrgnuto kupažiranju (blendingu), naziv pod kojim se ono stavlja na tržište može se dopuniti pojmom »kupaža« (»blend«), »kupažiranje« (»blending«) ili »kupažirano« (»blended«) sukladno Pravilniku.
Неки сматрају да је рачунарство сродније [[математика|математици]] од многих других научних дисциплина. Рано рачунарство је било под строгим утицајем рада математичара као што су [[Курт Гедел]] и [[Алан Тјуринг]], и постоји јако плодоносна размена идеја између двају поља у подручјима као што су [[математичка логика]], [[теорија категорија]], [[теорија домена]] и [[алгебра]].
Prilikom označavanja jakih alkoholnih pića razdoblje dozrijevanja i starenja može se navesti samo kada se ono odnosi na najmlađi alkoholni sastojak i pod uvjetom da je jako alkoholno piće dozrijevalo pod nadzorom nadležnog tijela
 
== ZAKLJUČAK ==
Однос између рачунарства и [[програмско инжењерство|програмског инжењерства]] је предмет многих конфликта, а што је још додатно замућено многим споровима око тога што тачно назив „програмско инжењерство“ значи, те како [[Разноликост рачунарства|је рачунарство дефинисано]]. [[Дејвид Парнас]], узимајући за узор односе између осталих инжењерских и научних дисциплина, је тврдио да је принципијелни фокус рачунарства проучавање генералних својстава рачунања, док је принципијелни фокус програмског инжењерства дизајн специфичних рачунања како би се постигли практични резултати, што то двоје чини различитим али комплементарним дисциплинама.<ref>{{cite journal |author= Parnas David L. |year=1998|title=[http://citeseer.ist.psu.edu/parnas98software.html Software Engineering Programmes are not Computer Science Programmes] | journal = Annals of Software Engineering | volume = 6 |pages=19–37}}: „Радије него да програмско инжењерство третирам као потпоље рачунарства, третирам га као елемент скупа {грађевинарство, механичко инжењерство, [[hemijsko inženjerstvo|хемијско инжењерство]], [[електротехника]],....}."</ref>
 
Alkoholna pića u svijetu danas zauzimaju vrlo visoku poziciju kada je riječ o njihovoj konzumaciji. Poglavito se to odnosi na piva i vina, koji su radi svoje cijene, relativno male jakosti ali i velike količine koja se proizvede dostupni velikom broju građana.
Основни делови рачунара су: [[рачунарски миш|миш]], [[тастатура]], [[рачунарски монитор|монитор]], [[матична плоча]], [[графичка карта|графичка картица]], [[процесор]], [[RAM (меморија)|RAM]], [[Дискета|флопи диск]], [[тврди диск]], [[компакт-диск|-{CD}-]] или -{[[DVD]]}- ([[оптички запис]]и), [[модем]], [[звучна картица]] и наравно [[звучник|звучници]] за њу, те, наравно, [[Рачунарско кућиште|кућиште]]. Иако сви ови делови нису нужни за рад рачунара, данас их има готово сваки кућни рачунар.
Kada je riječ o jakim alkoholnim pićima, onda je dostupnost mnogo niža. Većina jakih alkoholnih pića danas se proizvodi kako bi zadovoljila izrazito visoke standarde kakvoće. Prepoznatljiv i ugodan okus stvara poznate marke, a kako je već poznato kupci u mnogo slučajeva posežu za izrazito poznatom markom, bez obzira na cijenu.
Važnost jakih alkoholnih pića je tolika da se pri spomenu određene vrste npr. vodka, gin itd. sjetimo određene države, pa tako vodka asocira na Rusiju, a gin na Englesku. Sukladno tomu primjetno je da većin velikih svjetskih država ima svoje tradicionalno piće, koje se izrazito konzumira te se propagira u svijetu.
 
== Види јошREFERENCE ==
{{Columns-list|4|
* -{[[Base64]]}-
* [[База података]]
* -{[[GeekCode]]}-
* [[ГНУ]]
* [[ГНУ-ова лиценца за слободну документацију|ГНУ-ова ЛСД]]
* -{[[GPG]]}-
* -{[[PHP]]}-
* [[перл (програмски језик)|-{PERL}-]]
* -{[[HTML]]}-
* [[Личности на пољу информатике]]
* [[MTA]]
* [[Оперативни систем]]
* [[Програмски језик]]
* [[Декодер]]
* [[Raščlanjivanje|Парсер]] (Рашчлањивач)
* [[Unikod|Уникод]]
* -{[[Quoted Printable]]}-
* -{[[UCS]]}-
* [[ANSI-SPARC Архитектура|-{ANSI-SPARC}- Архитектура]]
}}
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==
{{Портал|Информатика и рачунарство}}
{{Други пројекти
| commons = Information science
| wikispecies =
| wiktionary =
| wikiversity =
| wikibooks =
| wikisource =
| wikiquote =
| wikinews = Информатика
}}
 
{{-}}
 
{{технологија}}
 
[[Категорија:Информатика|*]]