Википедија

Секуларизација — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Renamed template
.
Ред 1:
{{Neprovereni seminarski}}
{{ФБ032016}}
{{социологија}}
'''Секуларизација''' је трансформација друштва од блиске идентификације са религијским вредностима и институцијама ка нерелигијским вредностима и [[Секуларност|секуларним]] институцијама. Секуларизациона теза се односи на веровање да како друштва напредују, делимицно кроз [[Модернизам|модернизацију]] и [[Рационализам|рационализацију]], религија губи свој ауторитет у свим аспектима друштвеног живота и владавине.<ref name=":0">[http://ksghome.harvard.edu/~pnorris/ACROBAT/Sacred_and_Secular/Chapter%201.pdf "The Secularization Debate"], chapter 1 (pp. [https://books.google.com/books?id=dto-P2YfWJIC&pg=PA3&dq=%22The+Secularization+Debate%22 3]-[https://books.google.com/books?id=dto-P2YfWJIC&pg=PA32 32]) of {{Cite book|first1=Pippa|last1=Norris|authorlink1=Pippa Norris|first2=Ronald|last2=Inglehart|authorlink2=Ronald Inglehart|title=Sacred and Secular. Religion and Politics Worldwide|url=https://books.google.com/books?id=dto-P2YfWJIC&printsec=frontcover|publisher=[[Cambridge University Press]]|year=2004|id=ISBN 0-521-83984-X; ISBN 978-0-521-83984-6}}</ref>&nbsp;Појам секуларизације се такође користи у контексту укидања манастирских ограничења члановима свештенства.<ref>[http://www.thefreedictionary.com/secularization Secularization - definition of secularization by The Free Dictionary]</ref>
 
Секуларизација се односи на историјски процес у којем религија губи друштвени и културни значај. Као резултат секуларизације улога религије у модерном друштву постаје ограничена. У секуларизованим друштвима вери недостаје културни ауторитет, и верске организације имају мало друштвене моћи.
{{спајање|Секуларизација}}
'''Sekularizacija''' је transformacija društva od bliske identifikacije sa religijskim vrednostima i institucijama ka nereligijskim vrednostima i [[Sekularnost|sekularnim]] institucijama. Sekularizaciona teza se odnosi na verovanje da kako društva napreduju, delimicno kroz [[Модернизам|modernizaciju]] i [[Рационализам|racionalizaciju]], religija gubi svoj autoritet u svim aspektima društvenog života i vladavine.<ref name=":0">[http://ksghome.harvard.edu/~pnorris/ACROBAT/Sacred_and_Secular/Chapter%201.pdf "The Secularization Debate"], chapter 1 (pp. [https://books.google.com/books?id=dto-P2YfWJIC&pg=PA3&dq=%22The+Secularization+Debate%22 3]-[https://books.google.com/books?id=dto-P2YfWJIC&pg=PA32 32]) of {{Cite book|first1=Pippa|last1=Norris|authorlink1=Pippa Norris|first2=Ronald|last2=Inglehart|authorlink2=Ronald Inglehart|title=Sacred and Secular. Religion and Politics Worldwide|url=https://books.google.com/books?id=dto-P2YfWJIC&printsec=frontcover|publisher=[[Cambridge University Press]]|year=2004|id=ISBN 0-521-83984-X; ISBN 978-0-521-83984-6}}</ref>&nbsp;Pojam sekularizacije se takođe koristi u kontekstu ukidanja manastirskih ograničenja članovima sveštenstva.<ref>[http://www.thefreedictionary.com/secularization Secularization - definition of secularization by The Free Dictionary<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
 
Секуларизација поседује много значења, као теорија и као историјски процес. Социјални теоретичари&nbsp;[[Карл Маркс|Карл Маркс]], [[Сигмунд Фројд|Сигмунд Фројд]], [[Макс Вебер]] и [[Емил Диркем|Емил Диркем]], постуларили су да би модернизација друштва укључивала опадање нивоа религиозности. Изучавање овог процеса настоји да одреди начин на који, или до које мере религиозна уверења, праксе и институције губе друштвени значај. Неки теоретичари&нбсп;тврде да је секуларизација модерног друштва делимично последица наше неспособности да се прилагодимо широким етичким и духовним потребама човечанства у периоду све бржег напредовања физичких наука.<ref>See [http://www.religion-online.org/showarticle.asp?title=472 text]</ref>
 
Термин такође има додатна значења, пре свега историјско и верско.<ref>Casanova, Jose. 1994</ref>&nbsp;Примењено на црквену имовину, историјски се односи на одузимање монашког земљишта и зграда, као што је Распуштање Манастира у Енглоској од стране [[Хенри VIII Тјудор|Хенрија VIII]]&nbsp;и каснија дела током [[Француска револуција|Француске Револуције]]&nbsp;као и разна дела против-црквених еуропских влада током 18-ог и 19-ог века, која су довела до протеривања и сузбијања верских заједница које су их окупирале. [[Културкампф|Културкампф]] у 19-ом веку у Немачкој као и слични догађаји у осталим државама су такође изрази секуларизације.{{sfn|Gould|1999|p=82}}
Sekularizacija se odnosi na istorijski proces u kojem religija gubi društveni i kulturni značaj. Kao rezultat sekularizacije uloga religije u modernom društvu postaje ograničena. U sekularizovanim društvima veri nedostaje kulturni autoritet, i verske organizacije imaju malo društvene moći.
 
Још један облик секуларизације односи се на чин владика или носиоца позиције у [[Монаштво|монашком]] или војном одреду - који садржи комбиновану верску и секуларну власт под католичком црквом - који су се одвојили и учинили себе потпуно секуларним (најчешће, [[Протестантизам|Протестанти]]) наследним владарима. На пример, Gotthard von Kettler, последњи господар [[Ливонски ред|Ливонског реда]], прешао је у [[Лутеранизам|Лутеранизам]], секуларизовао (и узео за себе) земљу [[Сенигалија|Семигалије]] и [[Курландија|Курландије]]&nbsp;које је до тад држао у име одреда - што му је омогућило да се ожени и остави земљу наследницима Војводства Курландије и Семигалије.
Sekularizacija poseduje mnogo značenja, kao teorija i kao istorijski proces. Socijalni teoretičari&nbsp;[[Карл Маркс|Karl Marks]], [[Сигмунд Фројд|Sigmund Frojd]], [[Maks Veber]] i [[Емил Диркем|Emil Dirkem]], postularili su da bi modernizacija društva uključivala opadanje nivoa religioznosti. Izučavanje ovog procesa nastoji da odredi način na koji, ili do koje mere religiozna uverenja, prakse i institucije gube društveni značaj. Neki teoretičari&nbsp;tvrde da je sekularizacija modernog društva delimično posledica naše nesposobnosti da se prilagodimo širokim etičkim i duhovnim potrebama čovečanstva u periodu sve bržeg napredovanja fizičkih nauka.<ref>See [http://www.religion-online.org/showarticle.asp?title=472 text]</ref>
 
До наглог преокрета у правцу секуларизације дошло је 1960-их година у Западној Европи, Северној Америци (посебно Квебеку), Аустралији и Новом Зеланду. Ова трансформација је испреплетана најважнијим друштвеним факторима: економским просперитетом, побунама младих против правила и моралних вредности друштва, либерализације жена, радикалне теологије и радикалне политике.<ref>Jeffrey Cox, "Secularization and other master narratives of religion in modern Europe."</ref>
Termin takođe ima dodatna značenja, pre svega istorijsko i versko.<ref>Casanova, Jose. 1994</ref>&nbsp;Primenjeno na crkvenu imovinu, istorijski se odnosi na oduzimanje monaškog zemljišta i zgrada, kao što je Raspuštanje Manastira u Engloskoj od strane [[Хенри VIII Тјудор|Henrija VIII]]&nbsp;i kasnija dela tokom [[Француска револуција|Francuske Revolucije]]&nbsp;kao i razna dela protiv-crkvenih europskih vlada tokom 18og i 19og veka, koja su dovela do proterivanja i suzbijanja verskih zajednica koje su ih okupirale. [[Културкампф|Kulturkampf]] u 19om veku u Nemačkoj kao i slični događaji u ostalim državama su takođe izrazi sekularizacije.{{sfn|Gould|1999|p=82}}
 
== Позадина ==
Još jedan oblik sekularizacije odnosi se na čin vladika ili nosioca pozicije u [[Монаштво|monaškom]] ili vojnom odredu - koji sadrži kombinovanu versku i sekularnu vlast pod katoličkom crkvom - koji su se odvojili i učinili sebe potpuno sekularnim (najčešće, [[Протестантизам|Protestanti]]) naslednim vladarima. Na primer, Gotthard von Kettler, poslednji gospodar [[Ливонски ред|Livonskog reda]], prešao je u [[Лутеранизам|Luteranizam]], sekularizovao (i uzeo za sebe) zemlju [[Сенигалија|Semigalije]] i [[Курландија|Kurlandije]]&nbsp;koje je do tad držao u ime odreda - što mu je omogućilo da se oženi i ostavi zemlju naslednicima Vojvodstva Kurlandije i Semigalije.
Секуларизацији се понекад приписују културне промене у друштву након појаве [[Рационализам|рационалности]] као и развој науке као замене за сујеверје—Макс Вебер ја назвао овај процес "Разочарење света". У већини главних фаза, она почиње са спором транзицијом из оралне традиције у писану културу&нбсп;која одржава знање. Ово прво смањује ауторитет свештеника као чувара откривеног знања. А одговорност за образовање се преселила са породице и заједнице на државу, две последице настале из овога су:
* ''Колективна свест ''какву је дефинисао [[Емил Диркем|Диркем]] је умањена
* Фрагментација друштвених активности доводи до тога да религија постаје више питање личног избора, него расположиве друштвене обавезе.
 
Главно питање у истраживању секуларизације је степен у којој мери одређене тенденције, као што су смањење присуства на местима богослужења, сведоче о смањењу религиозности или само приватизацији верских уверења, где верска уверења престају да играју доминантну улогу у јавном животу или у другим аспектима доношења одлука.
Do naglog preokreta u pravcu sekularizacije došlo je 1960-ih godina u Zapadnoj Evropi, Severnoj Americi (posebno Kvebeku), Australiji i Novom Zelandu. Ova transformacija je isprepletana najvažnijim društvenim faktorima: ekonomskim prosperitetom, pobunama mladih protiv pravila i moralnih vrednosti društva, liberalizacije žena, radikalne teologije i radikalne politike.<ref>Jeffrey Cox, "Secularization and other master narratives of religion in modern Europe."</ref>
 
Проблем секуларизма је описан у различитим верским традицијама. Влада [[Турска|Турске]] је често цитиран на пример, после укидања [[Османско царство|отоманског]] [[Калифат]]а и оснивања Турске Републике 1923. године. Овај створена народни суверенитет у секуларним републичког оквиру, у супротности са системом чија моћ се заснива на религији. Као један од многих примера модернизације државе.
== Pozadina ==
Sekularizaciji se ponekad pripisuju kulturne promene u društvu nakon pojave [[Рационализам|racionalnosti]] kao i razvoj nauke kao zamene za sujeverje—Maks Veber ja nazvao ovaj proces "Razočarenje sveta". U većini glavnih faza, ona počinje sa sporom tranzicijom iz oralne tradicije u pisanu kulturu&nbsp;koja održava znanje. Ovo prvo smanjuje autoritet sveštenika kao čuvara otkrivenog znanja. A odgovornost za obrazovanje se preselila sa porodice i zajednice na državu, dve posledice nastale iz ovoga su:
* ''Kolektivna svest ''kakvu je definisao [[Емил Диркем|Dirkem]] je umanjena
* Fragmentacija društvenih aktivnosti dovodi do toga da religija postaje više pitanje ličnog izbora, nego raspoložive društvene obaveze.
 
== Дефиниције ==
Glavno pitanje u istraživanju sekularizacije je stepen u kojoj meri određene tendencije, kao što su smanjenje prisustva na mestima bogosluženja, svedoče o smanjenju religioznosti ili samo privatizaciji verskih uverenja, gde verska uverenja prestaju da igraju dominantnu ulogu u javnom životu ili u drugim aspektima donošenja odluka.
Џон Сомервил (1998) описао је шест употреба термина секуларизације у научној литератури. Првих пет су по узору на 'дефиниције' док је шеста више као 'појашњење употребе':<ref>Somerville, C. J. "Secular Society Religious Population: Our Tacit Rules for Using the Term Secularization''. ''</ref>
# Када се говори о '''макро друштвеним структурама''', секуларизација се може односити на ''диференцијацију'': процес у коме различити аспекти друштва, економије, политике, права и морала постају све више специјализовани и различити једни од других.
# У разматрању '''индивидуалних институција''', секуларизација може да означава трансформацију верских у секуларне институције. Као пример може да послужи еволуција институције [[Универзитет Харвард|Харвард Универзитета]] из претежно верске институције у секуларну институцију (са школом божанства која одржава верски елемент који илуструје диференцијацију).
# Ако говоримо о '''активностима''', секуларизација се односи на трансфер активности са верских на секуларне институције, као што је пренос пружања социјалних услуга са цркве на државу.
# Када је реч о '''менталитету''', секуларизација се односи на прелаз са ''крајњих''&нбсп;проблема на ''непосредне ''проблеме. На пример, људи на западу су склонији да умере своја понашања из страха од тренутачних последица радије него из забринутости за посмртним последицама. Ово представља лични религијски пад или ти окретање ка секуларном начину живота.
# Када се говори о '''становништву''', секуларизација се односи на широке образце друштвеног пада религиозности за разлику од горе наведеног (4) индивидуалног нивоа секуларизације. Ово разумевање секуларизације је такодјер различито од горе наведене дефиниције (1) која се односи на религијско опадање, а не друштвену диференцијацију.
# Када је реч&nbsp;'''религији''', секуларизација се може само недвосмислено користити да се односи на религији у општем смислу. На пример, позивање на хришћанство није јасно осим ако се не прецизира о којим се тачно апоенима хришћанства расправља.
 
Абдел Вахаб Елмесири (2002) је описао два значења термина секуларизације:
Problem sekularizma je opisan u različitim verskim tradicijama. Влада [[Турска|Турске]] је често цитиран<sup class="noprint Inline-Template " style="white-space:nowrap;">&#x5B;''[[Википедија:Избјегавајте неодређене тврдње|<span title="The material near this tag may use weasel words or too-vague attribution. (July 2012)">ко?</span>]]''&#x5D;</sup> на пример, после укидања [[Османско царство|отоманског]] [[Калифат]]а и оснивања Турске Републике 1923. године. Овај створена народни суверенитет у секуларним републичког оквиру, у супротности са системом чија моћ се заснива на религији. Као један од многих примера модернизације државе, то сведочи о секуларизма и демократизације као комплементарни процеси {{чињеница|date=12. 2016.}}
# '''Парцијална секуларизација''': што је често значење појма, и означава "Раздвајање религије и државе".
# '''Комплетна секуларизација''': ова дефиниција није ограничена парцијалном дефиницијом, већ је превазилази: "Раздвајање свих (верских, моралних и људских) вредности, и не само државе већ и људсе природе у јавном и приватном животу, тако да је светост уклоњена са света, и овај свет је трансформисан у употребљиву матерују која се може користити за добробит јаких".
 
== Социолошко коришћење и разликовање ==
== Definicije ==
На основу социолошких проучавања, једна од главних тема секуларизације је управо она о "диференцијацији", односно тенденцији да различите области у животу постају све засебније и специјализованије како се друштво модернизује. Европску социологију, под утицајем
Džon Somervil (1998) opisao je šest upotreba termina sekularizacije u naučnoj literaturi. Prvih pet su po uzoru na 'definicije' dok je šesta više kao 'pojašnjenje upotrebe':<ref>Somerville, C. J. "Secular Society Religious Population: Our Tacit Rules for Using the Term Secularization''. ''</ref>
# Kada se govori o '''makro društvenim strukturama''', sekularizacija se može odnositi na ''diferencijaciju'': proces u kome različiti aspekti društva, ekonomije, politike, prava i morala postaju sve više specijalizovani i različiti jedni od drugih.
# U razmatranju '''individualnih institucija''', sekularizacija može da označava transformaciju verskih u sekularne institucije. Kao primer može da posluži evolucija institucije [[Универзитет Харвард|Harvard Univerziteta]] iz pretežno verske institucije u sekularnu instituciju (sa školom božanstva koja održava verski element koji ilustruje diferencijaciju).
# Ako govorimo o '''aktivnostima''', sekularizacija se odnosi na transfer aktivnosti sa verskih na sekularne institucije, kao što je prenos pružanja socijalnih usluga sa crkve na državu.
# Kada je reč o '''mentalitetu''', sekularizacija se odnosi na prelaz sa ''krajnjih''&nbsp;problema na ''neposredne ''probleme. Na primer, ljudi na zapadu su skloniji da umere svoja ponašanja iz straha od trenutačnih posledica radije nego iz zabrinutosti za posmrtnim posledicama. Ovo predstavlja lični religijski pad ili ti okretanje ka sekularnom načinu života.
# Kada se govori o '''stanovništvu''', sekularizacija se odnosi na široke obrazce društvenog pada religioznosti za razliku od gore navedenog (4) individualnog nivoa sekularizacije. Ovo razumevanje sekularizacije je takodjer različito od gore navedene definicije (1) koja se odnosi na religijsko opadanje, a ne društvenu diferencijaciju.&nbsp;
# Kada je reč&nbsp;'''religiji''', sekularizacija se može samo nedvosmisleno koristiti da se odnosi na religiji u opštem smislu. Na primer, pozivanje na hrišćanstvo nije jasno osim ako se ne precizira o kojim se tačno apoenima hrišćanstva raspravlja.&nbsp;&nbsp;.
 
[[Антропологија|Антопологије]], интересовали су процеси промене такозваних примитивних друштава у она све више развијена. У САД, истицана је најпре промена као аспект напретка, али се [[Талкот Парсонс|Талкот Парсонс]] преусмерио на друштво као систем, удубљујући се у константни процес растуће диференцијације, који је видео као процес у ком нове институције преузимају задатке неопходне да загарантују опстанак друштва како оригиналне монолитне институције нестају. То је пренос са мањег броја
Abdel Vahab Elmesiri (2002) je opisao dva značenja termina sekularizacije:
неиздиференцираних институција на све специјализованије подгрупе.<ref>Martin, David (2005).</ref>
# '''Parcijalna sekularizacija''': što je često značenje pojma, i označava "Razdvajanje religije i države".
# '''Kompletna sekularizacija''': ova definicija nije ograničena parcijalnom definicijom, već je prevazilazi: "Razdvajanje svih (verskih, moralnih i ljudskih) vrednosti, i ne samo države već i ljudse prirode u javnom i privatnom životu, tako da je svetost uklonjena sa sveta, i ovaj svet je transformisan u upotrebljivu materuju koja se može koristiti za dobrobit jakih"&nbsp;.
 
Следећи Парсонса, овај концепт диференцијације је широко примењиван. Како је формулисао Хосе Казанова, ово језгро и главна теза теорије секуларизације су формула процеса модернизације друштва, као процеса функционалног диференцирања и еманципације секуларних сфера – пре свега државе, економије и науке - до домена религије односно истовремене диференцијације и специјализовања религије у оквиру њених новооснованих религиозних сфера. Казанова такође описује ову теорију као теорију о приватизацији религије, коју делимично критикује.<ref>Casanova, Jose (1994).</ref>&nbsp;Kritikujući određene aspekte tradicionalne sociološke teorije o sekularizaciji, Dejvid Martin međutim ističe da je koncept socijalne diferencijacije jedan od njenih najkorisnijih elemenata. <ref>{{harvnb|Martin||p=20}}</ref>
== Sociološko korišćenje i razlikovanje ==
Na osnovu socioloških proučavanja, jedna od glavnih tema sekularizacije je upravo ona o "diferencijaciji", odnosno tendenciji da različite oblasti u životu postaju sve zasebnije i
specijalizovanije kako se društvo modernizuje. Evropsku sociologiju, pod uticajem
 
== Референце ==
[[Антропологија|antopologije]], interesovali su procesi promene takozvanih primitivnih društava u ona sve više
{{reflist|2}}
razvijena. U SAD, isticana je najpre promena kao aspekt napretka, ali se [[Талкот Парсонс|Talkot Parsons]]
 
== Литература ==
preusmerio na društvo kao sistem, udubljujući se u konstantni proces rastuće diferencijacije,
{{refbegin|2}}
koji je video kao proces u kom nove institucije preuzimaju zadatke neophodne da zagarantuju
* {{РСР}}
opstanak društva kako originalne monolitne institucije nestaju. To je prenos sa manjeg broja
* {{Cite book |ref= harv|last=Gould|first=Andrew|title=Origins of Liberal Dominance: State, Church, and Party in Nineteenth-century Europe|publisher=University of Michigan Press|year=1999|isbn=978-0-472-11015-5|pages=82}}
neizdiferenciranih institucija na sve specijalizovanije podgrupe.<ref>Martin, David (2005).</ref>
* Berger, Peter. ''The Sacred Canopy''. (1967)
* Berger, Peter. ''The Desecularization of the World''. (1999)
* Brown, Callum G. ''The Death of Christian Britain: Understanding Secularisation, 1800-2000'' (2009).
* Bruce, Steve, and Tony Glendinning, "When was secularization? Dating the decline of the British churches and locating its cause" ''British journal of sociology'' 61#1 (2010): 107-126.
* Bruce, Steve. ''Religion in the Modern World: From Cathedrals to Cults''
* Bruce, Steve. ''God is Dead: Secularization in the West''. (2002)
* Casanova, Jose. ''Public Religions in the Modern World.'' (1994)
* Chaves, M. ''Secularization As Declining Religious Authority''. Social Forces 72(3):749–74. (1994)
* Ellul, Jacques. ''The New Demons.''
* Gauchet, Marcel. ''The Disenchantment of the World.'' (1985/tr. 1997)
* Gilbert, Alan D. ''The making of post-Christian Britain: a history of the secularization of modern society'' (Longman, 1980).
* Martin, David. ''A General Theory of Secularization''. (New York: Harper & Row, 1979).
* Sommerville, C. J. "Secular Society Religious Population: Our Tacit Rules for Using the Term Secularization''. ''Journal for the Scientific Study of Religion'' 37#2 :249–53. (1998)
* Said, E. ''Orientalism: Western Conceptions of the Orient''. London: Penguin. (1978).
* Skolnik, Jonathan and Peter Eli Gordon, eds., ''[[New German Critique]]'' 94 (2005) Special Issue on Secularization and Disenchantment
* Stark, Rodney, Laurence R. Iannaccone, Monica Turci, and Marco Zecchi. "How Much Has Europe Been Secularized?" ''Inchiesta'' 32 #136 pp:99–112. (2002)
* Taylor, Charles. ''A Secular Age''. (Harvard University Press, 2007)
* Warrier, Maya. "Processes of Secularisation in Contemporary India: Guru Faith in the Mata Amritanandamayi Mission," ''Modern Asian Studies ''(2003)
{{refend}}
 
==Спољашње везе==
Sledeći Parsonsa, ovaj koncept diferencijacije je široko primenjivan. Kako je formulisao Hose
* [http://www.secularism.org.uk National Secular Society]
Kazanova, ovo jezgro i glavna teza teorije sekularizacije su formula procesa modernizacije
* [http://www.au.org Americans United]
društva, kao procesa funkcionalnog diferenciranja i emancipacije sekularnih sfera – pre svega
države, ekonomije i nauke - do domena religije odnosno istovremene diferencijacije i
specijalizovanja religije u okviru njenih novoosnovanih religioznih sfera. Kazanova takođe
opisuje ovu teoriju kao teoriju o privatizaciji religije, koju delimično kritikuje.<ref>Casanova, Jose (1994).</ref>&nbsp;Kritikujući
određene aspekte tradicionalne sociološke teorije o sekularizaciji, Dejvid Martin međutim
ističe da je koncept socijalne diferencijacije jedan od njenih najkorisnijih elemenata. <ref>{{harvnb|Martin||p=20}}</ref>
 
{{Authority control}}
== Reference ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Gould|first=Andrew|title=Origins of Liberal Dominance: State, Church, and Party in Nineteenth-century Europe|publisher=University of Michigan Press|year=1999|isbn=978-0-472-11015-5|pages=82}}
 
[[Категорија:Студије културе]]
[[Категорија:Политичка филозофија]]
[[Категорија:Религија и друштво]]
[[Категорија:Религија и политика]]
[[Категорија:Социологија религије]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Секуларизација”